Crnogorac sa Interpolove poternice uhapšen na prelazu Godovo
Srpska granična policija zaustavila je crnogorskog državljanina A. K. (32) pri pokušaju izlaska iz Srbije. Za njim je raspisana međunarodna poternica Interpola iz Podgorice radi izdržavanja zatvorske kazne.
- Crnogorski državljanin A. K. (32) uhapšen je u nedelju na graničnom prelazu Godovo pri pokušaju izlaska iz Srbije.
- Za njim je bila raspisana međunarodna poternica Interpola iz Podgorice.
- Tražen je radi izdržavanja kazne od osam meseci zatvora, na koju je osuđen zbog nasilničkog ponašanja.
- Obavešteni su nadležni pravosudni organi, sledi zakonska procedura o izručenju između dve države.
Crnogorski državljanin A. K. (32) uhapšen je u nedelju na graničnom prelazu Godovo. Pripadnici granične policije zaustavili su ga pri pokušaju da izađe iz Srbije i pređe u Crnu Goru. Provera dokumenata pokazala je da se nalazi na međunarodnoj poternici.
Poternicu je raspisao Interpol iz Podgorice. Za njim se tragalo radi izdržavanja zatvorske kazne. Reč je o kazni od osam meseci, na koju je ranije osuđen pred Osnovnim sudom u Beranama.
Sud ga je oglasio krivim zbog nasilničkog ponašanja. Posle pravosnažnosti presude napustio je teritoriju Crne Gore pre nego što je pozvan na izdržavanje kazne. Time je postao lice za kojim je raspisana potraga.
Kako je došlo do hapšenja na granici?
Godovo je granični prelaz u jugozapadnom delu Srbije, prema Crnoj Gori. Kroz njega svakodnevno prolazi veliki broj putnika, naročito u letnjim mesecima. Granična policija pri svakom prelasku proverava identitet i status putnika.
Prilikom kontrole dokumenata A. K. sistem je signalizirao da se ime osumnjičenog poklapa sa licem sa aktivne međunarodne poternice. Policija ga je tada zadržala. Putovanje dalje ka Crnoj Gori prekinuto je na samom prelazu.
Ovakva hapšenja nisu retka na graničnim prelazima. Interpolove poternice unose se u baze koje granične službe proveravaju u realnom vremenu. Lice koje je u jednoj državi pravosnažno osuđeno tako biva prepoznato i u drugoj.
Posle hapšenja, A. K. je predat nadležnim organima. Obavešteni su pravosudni organi koji vode dalji postupak. Krivica u ovom slučaju nije sporna, jer je presuda već doneta i pravosnažna. Ostaje pitanje gde će i kako osuđeni izdržati kaznu.
Šta sledi u postupku izručenja?
Srbija i Crna Gora imaju uspostavljenu pravnu saradnju u krivičnim stvarima. Izručenje sopstvenih i stranih državljana uređeno je međudržavnim ugovorima i zakonom. Postupak vode pravosudni organi, ne policija.
U slučaju kao što je ovaj, nadležni sud u Srbiji odlučuje o eventualnom pritvoru do okončanja postupka izručenja. Crnogorska strana podnosi formalni zahtev za predaju osuđenog. Tek po odluci suda osuđeni se predaje pravosuđu države koja je izrekla kaznu.
Procedura podrazumeva proveru da li su ispunjeni svi zakonski uslovi. Proverava se identitet lica, osnov poternice i status presude. Kada se to potvrdi, sledi tehnička strana predaje, najčešće upravo preko graničnog prelaza.
Za A. K. to praktično znači da bi se mogao vratiti u Crnu Goru radi izdržavanja kazne na koju je osuđen. Konačnu reč ima sud, a ne organi koji su ga uhapsili. Do tada se na njega primenjuje pretpostavka da je postupak u toku, uz već postojeću pravosnažnu presudu kao osnov.
Hapšenja na granicama pokazuju koliko su baze podataka i međunarodna saradnja postali deo svakodnevnog rada graničnih službi. Jedna provera dokumenata bila je dovoljna da se osuđeni nađe pred procedurom predaje.
Koliko često, po vašem mišljenju, ovakve provere na graničnim prelazima zaista zaustave lica za kojima se traga?
