Tuga u Apatinu: devojka (22) podlegla povredama tri meseca posle
Mlada Apatinka, teško povređena kao saputnica u martovskoj saobraćajnoj nesreći, preminula je 29. juna posle tromesečne borbe za život na klinici u Novom Sadu.
- Devojka (22) iz Apatina preminula je 29. juna posle tromesečne borbe za život.
- Teško je povređena kao saputnica u saobraćajnoj nesreći 22. marta.
- Lečena je na Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine zbog teškog neurološkog stanja.
- Zadobila je više povreda opasnih po život i prošla kroz niz hitnih operacija.
Apatin je ovih dana tiši nego inače. Mlada sugrađanka, stara samo 22 godine, preminula je 29. juna. Izgubila je bitku koju je vodila puna tri meseca.
Sve je počelo 22. marta. Devojka je bila saputnica u automobilu kada se dogodila teška saobraćajna nesreća. Povrede su od prvog trenutka bile opasne po život. Lekari su se borili, ali rane su bile preteške.
Posle ukazane pomoći u somborskoj bolnici, prebačena je na Univerzitetski klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Tamo je smeštena zbog teškog neurološkog stanja. Usledio je niz hitnih operacija. Komplikacije su se nizale, jedna za drugom, danima i nedeljama.
Borila se do poslednjeg dana. Lekari su činili sve što je u medicinskoj moći. Porodica je čekala svaku vest, nadajući se preokretu koji na kraju nije stigao.
Kako se odvijala tromesečna borba?
Politrauma ovakvih razmera retko ostavlja prostora za lake odluke. Posle prijema, stanje je zahtevalo neprekidan nadzor i ponovljene intervencije. Teško neurološko oštećenje bilo je centralni problem od prvog dana.
Tim klinike u Novom Sadu pratio je svaki pomak. Svaki stabilan dan donosio je tračak nade. Svaki novi udarac vraćao je na početak. Tako su prošla tri meseca, u smeni nade i strepnje.
Za porodicu i prijatelje, ovo nije bila vest od jednog dana. Bilo je to dugo, iscrpljujuće čekanje. Mesto poput Apatina takve gubitke nosi zajednički. Svi se znaju, i svaka ovakva vest dotakne ceo grad.
Identitet nastradale ne objavljujemo iz poštovanja prema porodici. U ovakvim trenucima ime nije ono što je važno. Važno je da je jedan mlad život prekinut prerano, na putu koji je trebalo da bude običan.
Šta nesreća na putu ostavlja iza sebe?
Saobraćajne nesreće deo su crne hronike koji se najteže prima. Iza svake cifre u statistici stoji konkretna osoba. Iza ove cifre stoji devojka koja je imala 22 godine i ceo život pred sobom.
Vojvodina i ovog proleća beleži teške ishode na putevima. Mladi ljudi su, nažalost, čest deo te slike. Brzina, trenutak nepažnje ili splet nesrećnih okolnosti, posledice umeju da budu nepovratne.
Ovakvi slučajevi ponovo otvaraju pitanje bezbednosti saputnika. Vezivanje pojasa, stanje vozila i ponašanje u saobraćaju nisu formalnost. To su, doslovno, granica između života i smrti.
Zvanične okolnosti nesreće od 22. marta utvrđuju nadležni organi. Dok se postupak ne okonča, krivica nije pravosnažno utvrđena ni za koga. Ostaje samo činjenica gubitka, teška i konačna.
Grad Apatin danas oprašta se od jedne svoje mlade sugrađanke. Tri meseca borbe okončana su tihim epilogom, daleko od velikih naslova. Možda je upravo zato ovaj gubitak teži.
Šta mislite, koliko pažnje kao društvo poklanjamo bezbednosti mladih u saobraćaju, i da li je dovoljno?
