Optužnica protiv Papića: pranje 72 miliona dinara

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Aleksandra Papića (38). Tereti se za produženo krivično delo pranja novca. Optužnica je predata Višem sudu u Beogradu na potvrđivanje.

Prema navodima tužilaštva, Papić je tokom 2022. i 2023. godine izvršio prenos imovine u iznosu od 72.049.250 dinara. Sumnja se da je za tu imovinu znao da potiče od kriminalne delatnosti. Reč je, po optužnici, o prikrivanju porekla novca kroz kupovinu i preprodaju luksuznih automobila.

Šta se navodi u optužnici?

Optužnica opisuje jasnu šemu. Papić je, kako se sumnja, od direktora jednog preduzeća iz Aranđelovca preuzeo devet luksuznih vozila. Među njima se pominju Bentli Kontinental, Porše Kajen, kao i više modela marki BMW i Mercedes. Vozila je potom, po navodima, prodao trećim licima.

Ovakav mehanizam je u praksi čest kod dela pranja novca. Skupa roba se kupuje sredstvima nejasnog porekla, pa se prodajom novac vraća u legalne tokove. Automobili visoke vrednosti pogodni su za to jer brzo menjaju vlasnika i lako prelaze granicu.

Tužilaštvo iznos precizira do dinara: 72.049.250. Ta cifra je osnov po kome se meri težina navodnog dela. Konačnu pravnu kvalifikaciju i visinu eventualne kazne odrediće sud, ako optužnica bude potvrđena i ako se sprovede dokazni postupak.

Papić je u javnosti označen kao nekadašnji bliski saradnik bivšeg ministra Nebojše Stefanovića. Ta veza sama po sebi nije predmet ove optužnice. Optužnica se odnosi isključivo na navodno pranje novca i na kretanje imovine koja se dovodi u vezu sa kriminalnom delatnošću.

Šta sledi posle predaje optužnice?

Predaja optužnice nije presuda. To je akt kojim tužilaštvo formalno traži da se okrivljeni izvede pred sud. Viši sud u Beogradu sada odlučuje da li će optužnicu potvrditi. Ako je potvrdi, otvara se glavni pretres, na kome odbrana ima pravo da osporava svaki navod.

Do pravnosnažne presude Papić se smatra nevinim. To nije formalnost, već ustavno pravilo koje važi za svakog okrivljenog, bez obzira na težinu optužbe ili poznanstva koja mu se pripisuju.

Slučaj je deo šireg rada Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. To odeljenje se bavi predmetima u kojima se novac stečen kriminalom prikriva kroz naizgled uredne poslovne transakcije. Praćenje toka novca, veštačenje finansijske dokumentacije i utvrđivanje ko je stvarni vlasnik imovine biće u središtu dokaznog postupka.

Ostaje pitanje koliko će sud imati dokaza o tome da je Papić znao za poreklo novca. Upravo to znanje, a ne sama kupoprodaja skupih automobila, čini razliku između zakonitog posla i krivičnog dela. Šta mislite, koliko je teško pred sudom dokazati da je neko znao odakle potiče novac?