Uhapšena Beograđanka zbog naplate skidanja crne magije

Policija u Beogradu uhapsila je u petak N. L. (40) zbog sumnje da je od sugrađanke uzela 600.000 dinara uz obećanje da će joj skinuti crnu magiju. Oštećena je T. M. (40) iz Beograda. Uz osumnjičenu je privedena i njena ćerka, dete od dvanaest godina. O hapšenju je javnost obaveštena u nedelju, 16. avgusta.

Protiv N. L. podneta je krivična prijava za krivično delo prevare. Od deteta je, uz prisustvo predstavnika Centra za socijalni rad, uzeta službena beleška. Postupak vodi Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.

Šta se stavlja na teret

Po navodima prijave, oštećenoj je obećano da će joj biti skinuta crna magija. Za tu uslugu je platila 600.000 dinara, iznos koji odgovara sumi od oko pet hiljada evra.

Nije objavljeno u kom periodu je novac predat, ni na koji način su se dve žene upoznale. Nije objavljeno ni gde se odvijalo navodno skidanje crne magije. To su podaci koje tek treba da utvrdi pretkrivični postupak.

Visina pribavljene imovinske koristi kod prevare nije sporedan detalj. Od nje zavisi u koji oblik krivičnog dela se radnja svrstava, a time i zaprećena kazna. Zato će tužilaštvo morati da utvrdi tačan iznos koji je oštećena predala i način na koji je novac prenet, u gotovini ili prenosom na račun.

Zašto dvanaestogodišnjakinja nije mogla da bude uhapšena?

Dete od dvanaest godina u Srbiji ne može krivično da odgovara. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica u članu 2 propisuje da se licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela nije navršilo četrnaest godina ne mogu izreći krivične sankcije. Zakon takvo lice ni ne naziva maloletnim učiniocem, nego detetom.

Praktična posledica je jasna. Protiv devojčice se ne vodi krivični postupak i ona ne dobija status osumnjičene. Policija je od nje mogla samo da uzme službenu belešku, i to uz obavezno prisustvo predstavnika Centra za socijalni rad.

Centar u ovakvim situacijama ima dvostruku ulogu. Prati kako policija postupa prema detetu i procenjuje da li porodična situacija traži meru zaštite. Ta procena se ne donosi u krivičnom postupku i njen ishod po pravilu ne postaje javan.

Prijava nije optužnica

Krivična prijava je obaveštenje tužilaštvu da postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo. Ona sama po sebi ne pokreće suđenje.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu sada odlučuje šta dalje. Može da naloži prikupljanje dodatnih obaveštenja, da pokrene istragu ili da prijavu odbaci ako oceni da nema dovoljno dokaza. Tek posle toga dolazi optužni akt, pa glavni pretres.

Do pravosnažne presude N. L. se smatra nevinom. Tereti se za prevaru, a krivica se utvrđuje pred sudom.

Šta razlikuje vračanje od prevare

Nuđenje usluga vračanja i gatanja samo po sebi nije krivično delo u Srbiji. Granica se prelazi onda kada se druga strana dovede u zabludu i navede da preda novac ili imovinu, sa namerom da se pribavi protivpravna imovinska korist. Tada radnja dobija obeležja prevare.

Zbog toga se u ovakvim postupcima teret dokazivanja pomera na ono što je oštećenoj rečeno i obećano, a ne na to da li skidanje crne magije uopšte može da se izvede. Sud ne raspravlja o magiji. Sud utvrđuje da li je neko svesno slagao da bi došao do tuđeg novca.

U ovom slučaju oštećena je prijavila događaj policiji, pa je predmet i stigao do tužilaštva. Kako će biti okvalifikovan, znaće se posle odluke Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.