Predmet protiv NN lica zbog curenja informacija iz istrage

Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiraće predmet protiv nepoznatih službenih lica zbog curenja informacija iz istrage. Odluka je objavljena u saopštenju tog tužilaštva 17. avgusta 2026, a predmet se otvara, kako se navodi, “u cilju utvrđivanja na koji način u javnost izlaze informacije iz predistražnog postupka i istrage”.

Tužilaštvo je izričito: te informacije izlaze bez saglasnosti javnog tužilaštva koje rukovodi i predistražnim postupkom i istragom. Nije reč o jednom incidentu. U saopštenju stoji da je takvo postupanje primetno u proteklih nekoliko meseci.

Poslednji primer zabeležen je istog dana kada je saopštenje objavljeno. Pojedini mediji tada su objavili informacije iz postupka bez zvaničnog saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova i bez odobrenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Zašto curenje informacija iz istrage tužilaštvo tretira kao pretnju postupku

Odgovor je u nadležnostima. Tužilaštvo podseća da po Zakoniku o krivičnom postupku javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, istragom i sprovođenjem dokaznih radnji. Podatak koji izađe mimo njegove saglasnosti izlazi iz kontrole organa koji postupak vodi.

Posledica koju tužilaštvo imenuje je konkretna. Takvo postupanje, navode, “može ozbiljno da ugrozi neometan tok sprovođenja” kako predistražnih radnji, tako i istrage i dokaznih radnji. U saopštenju se dodaje da svaka informacija koja nije dobila saglasnost javnog tužioca može da ugrozi ne samo tajnost istrage, već i njen dalji tok.

Uz to ide i apel. Tužilaštvo poziva sve aktere takvog postupanja da od njega ubuduće odustanu.

Postupak zbog curenja podataka već se vodi u drugom predmetu

Beogradsko Više javno tužilaštvo otvoreno priznaje da curenje traje mesecima, i to nije prvi put da se ovim bavi neko u pravosuđu ove godine.

Krivična prijava zbog neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti podneta je u januaru, pošto je poverenik za zaštitu informacija od posebnog značaja sproveo nadzor u Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Nadzor je utvrdio da su osumnjičenog saslušavali službenici Ministarstva unutrašnjih poslova i to tužilaštvo, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti.

“Poverenik je zaključio da postoje osnovi za sumnju da su podaci o ličnosti iz iskaza osumnjičenog učinjeni dostupnim neovlašćenim osobama, što je za posledicu imalo objavljivanje istih u medijima”, naveo je poverenik u saopštenju.

Taj slučaj tiče se objavljivanja delova iskaza osumnjičenog iz istrage koju Više javno tužilaštvo u Nišu vodi zbog otmice i zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice. Prijavu je podneo beogradski Centar za ljudska prava.

Po nezvaničnim saznanjima, postupak protiv nepoznatih lica u tom predmetu vodiće Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Zahtev za promenu nadležnosti Republičkom javnom tužilaštvu podnelo je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu, jer bi postupak mogao da obuhvati i zaposlene u višem pravosudnom organu.

Šta je zaprećeno za neovlašćeno prikupljanje podataka

Krivično delo neovlašćeno prikupljanje podataka postoji kada neko podatke o ličnosti, koji se prikupljaju i koriste na osnovu zakona, neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni. Zaprećena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine.

Kada delo počini službeno lice, kazneni okvir je širi i ide do tri godine zatvora. Upravo taj oblik je u fokusu, jer se predmet Posebnog odeljenja formira protiv službenih lica čiji identitet još nije utvrđen.

Rok u kome bi trebalo da se utvrdi ko je podatke prosledio medijima tužilaštvo nije navelo.