Bitkoin pao ispod 60.000 dolara, prognoze ciljaju 50.000
Bitkoin se 29. juna spustio ispod 60.000 dolara i trgovao oko 59.500, nastavljajući oštar pad sa rekordnih preko 126.000 dolara; deo analitičara naredni nivo podrške vidi na 50.000 dolara.
- Bitkoin se 29. juna spustio ispod 60.000 dolara i trgovao oko 59.500 dolara.
- Od rekordnih preko 126.000 dolara kriptovaluta je za nekoliko meseci izgubila približno polovinu vrednosti.
- U talasu pada bikovi su izgubili oko 160 miliona dolara, prema news.bitcoin.com.
- Deo analitičara naredni nivo podrške vidi na 50.000 dolara.
Cena bitkoina pala je 29. juna ispod 60.000 dolara, na nivo oko 59.500 dolara, prema kotacijama na platformama CoinMarketCap i CoinDesk. Dan ranije, 28. juna, najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji trgovala se oko 60.000 dolara, pa probijanje te granice pokazuje da se pad ubrzava, a ne smiruje.
Reč je o nastavku trenda koji traje mesecima. Sa istorijskog maksimuma od preko 126.000 dolara, bitkoin je do kraja juna izgubio približno polovinu vrednosti. Korekcija ovih razmera vraća cenu na nivoe iz ranije faze ciklusa i briše dobar deo dobitaka koje su ulagači beležili tokom prethodnog rasta.
Ko gubi u talasu likvidacija
Najveći pritisak osećaju ulagači koji su pozicije gradili na pozajmljeni novac. Tokom oštrog pada na berzama kriptovaluta likvidirane su pozicije vredne više milijardi dolara, jer su platforme automatski zatvarale račune kod kojih je obezbeđenje palo ispod praga. Prema portalu news.bitcoin.com, bikovi, odnosno trgovci koji su se kladili na rast, izgubili su oko 160 miliona dolara dok je cena klizila naniže.
Mehanizam je poznat sa ranijih korekcija: kada cena probije važan nivo, prinudne prodaje dodatno obaraju kurs, što pokreće nove likvidacije. Taj lanac pojačava kretanje u oba smera, ali u fazi pada deluje kao ubrzivač gubitaka. Ulagači sa visokim leveridžom prvi ispadaju iz igre, dok oni bez pozajmica trpe samo pad vrednosti portfelja, bez prinudnog zatvaranja.
Za razliku od regulisanih berzi akcija, tržište kriptovaluta radi neprekidno, pa se ovakvi talasi prelivaju i tokom vikenda, kada je likvidnost tanja. Manji obim trgovanja znači da i relativno male prodaje mogu jače pomeriti cenu, što dodatno otežava procenu gde se nalazi stvarno dno.
Da li je 50.000 dolara sledeća stanica?
Posle probijanja granice od 60.000 dolara, deo analitičara naredni nivo podrške vidi upravo na 50.000 dolara. Taj nivo se pominje kao psihološki i tehnički orijentir: okrugla cifra koju mnogi prate i tačka na kojoj su se u prethodnim ciklusima zaustavljale slične korekcije.
Treba imati u vidu da projekcije na ovom tržištu nose visok stepen neizvesnosti. Kretanje kursa zavisi od više faktora istovremeno: politike kamatnih stopa velikih centralnih banaka, tokova kapitala u investicione fondove vezane za bitkoin i opšteg apetita za rizik. Promena bilo kog od tih elemenata može zaustaviti pad ili ga produbiti, a okrugli nivoi često privlače i kupce i prodavce.
Za domaće ulagače poruka je jednostavna: korekcije ovog obima podsećaju da je bitkoin imovina visoke volatilnosti, gde se polovina vrednosti može izgubiti za nekoliko meseci. Onima koji prate tržište preostaje da posmatraju da li će nivo od 50.000 dolara izdržati ili će pad dobiti novo dno.
Da li je ovo samo još jedna korekcija u dugom ciklusu ili početak dublje promene raspoloženja na tržištu kriptovaluta?
