Dinar miran uoči roka za NIS: evro 117,37 šeste nedelje
Narodna banka Srbije za 30. jun objavila je srednji kurs od 117,37 dinara za evro, praktično isti kao pre mesec dana, uprkos pritisku oko isteka licence NIS-a i padu kripta.
- Narodna banka Srbije objavila je za 30. jun srednji kurs od 117,3697 dinara za evro.
- U odnosu na 24. jun (117,4021) kurs je gotovo nepromenjen, šeste nedelje zaredom u uskom rasponu.
- Dinar je 0,2% slabiji nego pre godinu dana i 0,1% nego početkom godine.
- Stabilnost se drži uprkos isteku licence NIS-a i padu bitkoina ispod 60.000 dolara.
Srednji kurs koji je Narodna banka Srbije utvrdila za 30. jun iznosi 117,3697 dinara za evro, što je pomak od svega tri stotinke u odnosu na vrednost od pre nedelju dana. Za tržište koje istovremeno prati istek licence Naftne industrije Srbije i nervozu na berzama, ta brojka je sama po sebi vest: dinar se ne pomera.
Poređenje sa prethodnim merenjima potvrđuje koliko je paritet zaglavljen u mestu. Na dan 24. juna srednji kurs je iznosio 117,4021 dinara, dakle razlika prema današnjoj vrednosti meri se u trećoj decimali. U odnosu na isti dan prošle godine dinar beleži slabljenje od 0,2%, a u odnosu na početak 2026. svega 0,1%. To su pomeranja koja na godišnjem nivou ostaju ispod praga koji bi uvoznik ili izvoznik uopšte osetio u kalkulaciji marže.
Koliko je zaista uzak raspon u kojem se dinar kreće?
Cela godina staje u interval od jedva jedne desetine dinara. Najjači kurs u 2026. zabeležen je 5. januara, kada je evro vredeo 117,3016 dinara, dok je najslabija tačka dostignuta 25. marta na nivou od 117,4414 dinara. Razlika između ta dva ekstrema iznosi 0,14 dinara, odnosno oko 0,12% raspona za šest meseci. Reč je o stabilnosti kakvu malo valuta u regionu može da prikaže, i ona nije slučajna.
Iza tog mira stoji aktivna politika centralne banke. Narodna banka Srbije već godinama vodi rukovođeno-plivajući kurs, što u praksi znači da deviznim intervencijama, kupovinom i prodajom evra na međubankarskom tržištu, drži paritet u unapred prihvatljivom koridoru. Visoke devizne rezerve daju joj prostor da apsorbuje i sezonske i vanredne pritiske bez naglih skokova. Za građane i privredu to znači predvidiv trošak, ali i poruku da kurs nije mesto na kojem se ekonomska nesigurnost prelama.
Zašto je stabilnost vest baš sada
Mirovanje dinara dobija na težini upravo zato što se poklapa sa dva događaja koja inače pomeraju tržišta. Prvi je istek licence NIS-a, tema koja mesecima drži energetski sektor u neizvesnosti i koja se logično prelila na očekivanja oko snabdevanja i cena. Drugi je pad bitkoina ispod 60.000 dolara, koji je podsetio na to koliko brzo špekulativna imovina ume da izgubi vrednost. Nijedan od ta dva signala nije se očitao na deviznom kursu.
Dolar je u istoj objavi vredeo 102,8386 dinara, što odražava kretanje para evro-dolar na svetskom tržištu više nego bilo kakvo domaće dešavanje. Ukupna slika je jasna: dok se cena nafte i kripta kreću u oba smera, dinar ostaje sidro koje centralna banka drži čvrsto.
Za ekonomiju koja uvozi energente i deo repromaterijala, stabilan kurs je tih ali realan oslonac. On ne pravi naslove svakog dana, ali svakog dana štiti kupovnu moć i planiranje. Pitanje koje ostaje za drugu polovinu godine glasi: dokle će rezerve i intervencije moći da drže paritet ovako mirnim ako se pritisak iz energetike i sa globalnih tržišta pojača? Kako vi čitate ovu stabilnost, kao snagu ili kao odloženo prilagođavanje?
