Đedović o NIS-u: sve strane gube strpljenje, lopta na MOL-u
Ministarka Dubravka Đedović Handanović poručila je 1. jula da sve strane gube strpljenje u prodaji NIS-a: OFAC je produžio licencu do 31. jula, a lopta je sada na MOL-u i Gazprom Njeftu.
- OFAC je produžio operativnu licencu NIS-u do 31. jula, čime su akteri dobili još oko 30 dana za dogovor.
- MOL je još 19. januara potpisao okvirni sporazum o kupovini 56,15 odsto udela od Gazprom Njefta.
- Srbija kupuje dodatnih 5 odsto akcija, čime stiče pravo blokade ključnih odluka.
- MOL paralelno pregovara sa emiratskim ADNOK-om o ulasku kao manjinski akcionar.
Operativna licenca kojom Naftna industrija Srbije (NIS) posluje uprkos američkim sankcijama produžena je do 31. jula 2026, čime su svi akteri prodaje dobili još oko 30 dana za zaključenje vlasničke transakcije. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je 1. jula da, i pored dobijenih dozvola američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), sve strane u pregovorima o prodaji NIS-a gube strpljenje.
Poruka je jasna: rok se pomera, ali odluka više nije na Beogradu. Prema rečima ministarke, Srbija je zatvorila sva otvorena pitanja sa mađarskim MOL-om i postigla kompromis, uključujući očuvanje rada rafinerije u Pančevu na dosadašnjem kapacitetu. Lopta je sada na strani prodavca, ruskog Gazprom Njefta, i kupca, MOL-a, koji treba da finalizuju transfer većinskog paketa.
Srbija tvrdi da je odradila svoj deo
Đedović Handanović naglašava da je Srbija u poslednjih 18 meseci uspela da očuva odnose i sa Sjedinjenim Državama i sa Ruskom Federacijom, u okolnostima u kojima je vlasnička struktura NIS-a pod ruskom kontrolom povukla američke sankcije još u oktobru 2025. Ključni argument iz Beograda jeste da tokom celog perioda neizvesnosti nije bilo nestašica goriva za građane, jer su rafinerija i maloprodajna mreža nastavile da rade.
Struktura posla je poznata od početka godine. MOL je 19. januara potpisao okvirni sporazum o kupovini 56,15 odsto udela u NIS-u od Gazprom Njefta, čime bi ruski kapital izašao iz vlasničke strukture srpskog naftaša. Paralelno, po usvojenom akcionarskom sporazumu, država Srbija kupuje dodatnih 5 odsto akcija. Taj naizgled skroman paket nosi konkretnu težinu: daje državi pravo blokade ključnih korporativnih odluka, bez obzira na to ko drži većinu.
U jednačinu ulazi i treći igrač. MOL vodi pregovore sa emiratskim ADNOK-om o njegovom mogućem ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinski akcionar. Time bi se rizik i kapital raspodelili na širu bazu, a Pančevo dobilo vlasnika sa dubokim naftnim zaleđem.
Zašto je rok od 30 dana ključan?
Produženje licence do 31. jula nije formalnost. OFAC ovakvim dozvolama drži otvoren prozor u kome NIS može da posluje i da se transakcija zaključi bez aktiviranja pune snage sankcija. Svako novo produženje je signal da Vašington toleriše proces, ali ne beskonačno. Ako se prenos 56,15 odsto udela ne finalizuje u ovom roku, na stolu ostaju scenariji koji direktno pogađaju snabdevanje: otežano plaćanje, prekid saradnje sa bankama i logistikom, pa i pritisak na rad rafinerije.
Ko gubi, a ko dobija ako dogovor propadne? Gazprom Njeft rizikuje da ostane zaključan u imovini koju pod sankcijama teško može da unovči. MOL gubi ulaznicu na tržište koje mu geografski savršeno leži uz postojeću mrežu u regionu. Srbija sa svojih 5 odsto zadržava pravo veta, ali ne i komfor stabilnog dugoročnog vlasnika. Zato je izjava da sve strane gube strpljenje pre svega poruka da je trošak odugovlačenja počeo da premašuje korist od čekanja.
Sledeći datum koji vredi upamtiti jeste 31. jul. Do tada bi trebalo da bude jasno da li MOL i Gazprom Njeft zatvaraju posao, da li ADNOK ulazi kao manjinski partner i pod kojim uslovima. A za građanina koji sipa gorivo u Pančevu ili Beogradu, pitanje je jednostavno: koliko puta se rok može produžiti pre nego što neizvesnost počne da se plaća na pumpi?
