Vučić: Skoro pet milijardi na računu, pomoć ranije
Predsednik Srbije najavio da isplata jednokratne pomoći građanima kreće početkom septembra, mesec dana ranije, jer su junski prihodi bili bolji od očekivanih.
- Država na računu ima blizu pet milijardi evra, prema rečima predsednika Vučića.
- Isplata jednokratne pomoći kreće početkom septembra, mesec dana ranije od najave.
- Penzije bi bile povećane pre januara, u novembru ili decembru.
- Javni dug iznosi 43,7% BDP-a, upola manje od proseka EU.
Blizu pet milijardi evra na računu države i junski prihodi iznad plana osnov su za pomeranje kalendara isplata: predsednik Aleksandar Vučić najavio je 1. jula da jednokratna pomoć građanima kreće mesec dana ranije nego što je predviđeno, već početkom septembra.
Reč je o promeni u odnosu na paket mera predstavljen dan ranije, kada je kraj septembra, pa i oktobar, bio radni okvir za prve uplate. Bolja naplata u junu, prema predsedniku, dala je fiskalni prostor da se taj rok skrati.
Šta stoji iza ranije isplate
Vučić je precizirao da su svi glavni oblici prihoda u junu bili iznad projekcije: PDV, porez na dobit i carine. Kombinacija tih linija čini najveći deo priliva u budžet, pa njihov istovremeni rast pomera ukupnu naplatu naviše i pravi rezervu za ranije davanje.
Predsednik je naveo da su javne finansije pod, kako je rekao, apsolutnom i strogom kontrolom, kao i da država raspolaže visokim deviznim rezervama u valutama i zlatu. Dinar, po njegovim rečima, zadržava stabilan, ali ne fiksiran kurs, što građanima i privredi daje predvidljivost u planiranju.
Uz jednokratnu pomoć, u najavi je i povećanje penzija pre januara, u novembru ili decembru. Tačan procenat i obuhvat nisu saopšteni, pa ostaje da se vidi konačna dinamika kroz zvaničnu odluku Vlade i propratne akte.
Nivo javnog duga predsednik je istakao kao argument stabilnosti: 43,7% BDP-a, što je upola niže od proseka zemalja Evropske unije. Niži dug u odnosu na privrednu aktivnost znači manji trošak kamata i veći manevarski prostor za ovakve vanredne uplate bez dodatnog zaduživanja.
Da li sledi rebalans budžeta
Vučić je pomenuo i mogućnost rebalansa budžeta, ali sa jasnom ogradom: eventualna izmena bila bi posledica većih prihoda, a ne rashodne strane ili nedostatka novca. Rebalans u toj logici služi da se višak priliva formalno rasporedi na nove ili uvećane stavke, među njima i na davanja građanima.
Za korisnike jednokratne pomoći praktičan efekat je jednostavan: novac na računu ranije, u periodu pre kraja leta. Za budžet, ranija isplata pomera deo rashoda iz jesenjih meseci u avgust i septembar, pa će naredni mesečni izveštaji o izvršenju pokazati koliko taj pomak opterećuje likvidnost.
Ostaje i pitanje trajnosti prihodnog rasta. Jak jun ne znači automatski da će isti tempo naplate PDV-a i poreza na dobit trajati do kraja godine, a upravo od druge polovine godine zavisi da li će najavljeno povećanje penzija imati puno pokriće bez pomeranja drugih stavki.
Zvanični pokazatelji za jun, kada budu objavljeni kroz mesečne fiskalne podatke, biće prva provera ovih najava. Do tada je slika oslonjena na predsednikovu izjavu, a ključni test je izvršenje budžeta u trećem kvartalu.
Šta bi vama više značilo: pomoć koja stiže mesec dana ranije ili veće i trajnije povećanje penzija?
