Produžena licenca: rafinerija Pančevo prerađuje naftu ceo jul
OFAC je produžio operativnu licencu NIS-u do 31. jula, pa rafinerija u Pančevu radi bez zastoja, ali dobijeno je samo vreme: neizvesnost pritiska privredu i budžet.
- OFAC je produžio operativnu licencu NIS-u do 31. jula, pa rafinerija u Pančevu prerađuje sirovu naftu bez zastoja, a snabdevanje domaćeg tržišta ostaje stabilno.
- Srbija je rebalansom budžeta za 2026. rezervisala oko 1,4 milijarde evra za mogući otkup udela u NIS-u ako pregovori s MOL-om propadnu.
- Akcize na naftne derivate donose budžetu oko 2 milijarde evra godišnje, najveći pojedinačni akcizni prihod, veći i od duvana.
- Analitičari ističu da je produženje kupilo vreme, ne rešenje: pravi zastoj nije cena, već mehanizam isplate preko sankcionisanih ruskih računa.
Operativna licenca koju je američki OFAC odobrio Naftnoj industriji Srbije važi do 31. jula, tačno trideset dana više nego što je prethodna dozvola predviđala. To je dovoljno da rafinerija u Pančevu nastavi da prerađuje sirovu naftu tokom celog jula i da snabdevanje domaćeg tržišta gorivom ostane stabilno. Suština, međutim, nije u tome što pumpe rade. Suština je u tome što je svaki takav rok privremen, a njihovo nizanje iz meseca u mesec postaje sopstveni trošak.
Produženje je najavila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, nakon što je kompanija krajem juna zatražila novu specijalnu licencu kako bi poslovanje moglo da se nastavi posle 1. jula. Dozvola ostavlja prostor za nastavak pregovora o vlasničkoj transakciji pod uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. U pozadini je okvirni sporazum mađarske grupe MOL sa Gazprom Njeftom o kupovini udela od 56,15 odsto, aranžman koji još nije zaključen.
Zašto svaki novi rok košta, a ne rešava?
Produžena licenca kupuje vreme, ali ne i rešenje, i tu se otvara fiskalna strana priče. Dokle god se dozvole obnavljaju iz meseca u mesec, država mora stalno da drži skupe strateške rezerve i da računa na scenario u kojem posao propadne. Rebalansom budžeta za 2026. rezervisano je oko 1,4 milijarde evra za eventualni otkup udela u NIS-u ako pregovori s MOL-om ne uspeju. Reč je o sumi koja stoji sa strane, ne troši se, ali blokira manevarski prostor u trenutku kada bi ta sredstva mogla da idu u infrastrukturu ili smanjenje deficita.
Na drugoj strani je prihod koji Beograd ne sme da izgubi. Akcize na naftne derivate donose budžetu oko 2 milijarde evra godišnje i predstavljaju najveći pojedinačni akcizni prihod, veći i od akciza na duvan. Svaki dan u kojem rafinerija radi i gorivo se normalno prodaje znači da taj tok ostaje netaknut. Upravo zato je stabilnost snabdevanja za javne finansije jednako važna koliko i za vozače na pumpama.
Politolog Strahinja Obrenović ocenjuje da Rusija nema razloga da žuri s prodajom dok se licence produžavaju. Ako Vašington svakih trideset dana odobri nastavak rada, Moskva nema motiv da spušta cenu ili ubrzava izlazak iz vlasništva. Vreme, u toj računici, radi za prodavca koji nije pod pritiskom.
Gde je stvarna prepreka transakcije?
Ključni problem nije cena udela, nego kanal isplate. Novac za rusku stranu morao bi da prođe kroz račune koji su pod sankcijama, a nijedna zapadna banka ne želi da bude posrednik u transakciji koja bi je izložila sekundarnim sankcijama. Zato se pregovori vrte oko mehanizma plaćanja, a ne oko iznosa. Dok se taj čvor ne razveže, i najviša ponuda ostaje na papiru.
Za privredu to znači produženu neizvesnost. Snabdevači, prevoznici i veliki potrošači goriva planiraju u uslovima u kojima ključna karika u lancu radi na mesečnu dozvolu strane administracije. Investicione odluke se odlažu, a rizik se ugrađuje u cene. Sledeći rok pada 31. jula, i pitanje nije samo hoće li licenca ponovo biti produžena, nego koliko dugo jedna nacionalna rafinerija može da posluje po tromesečnom kalendaru tuđih odluka. Koliko puta se rok može pomeriti pre nego što sama neizvesnost postane skuplja od bilo kog rešenja?
