Bitkoin probio 62.000 dolara, nafta jača na primirju

Bitkoin je 3. jula testirao nivo od oko 62.000 dolara, prvi put posle višenedeljnog pada, pošto je slabiji američki izveštaj o zaposlenosti smanjio očekivanja da će Federalne rezerve nastaviti sa podizanjem kamatnih stopa. Najveća kriptovaluta otvorila je dan oko 61.493 dolara, uz rast od 2,5%, dok je etar (ETH) beležio jači skok, oko 5,6%, na približno 1.698 dolara.

Preokret dolazi posle meseca u kojem je bitkoin izgubio deo vrednosti: jun je bio najslabiji mesec za najveću kriptovalutu u poslednje četiri godine. Investitori koji su mesec dana pratili silaznu putanju sada računaju na sezonski obrazac oporavka, ali sam okidač ovog rasta ne dolazi iz kripto sektora, već sa tržišta rada u Sjedinjenim Državama.

Slab izveštaj o zaposlenosti okrenuo tržišta

Američka privreda je u junu otvorila 57.000 novih radnih mesta, gotovo dvostruko manje od očekivanih 115.000, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 4,2%. Za investitore taj podatak nosi jasnu poruku: usporavanje tržišta rada smanjuje pritisak na Federalne rezerve da drže kamate na visokom nivou, pa raste verovatnoća da se ciklus stroge monetarne politike bliži kraju.

Logika je direktna. Kada tržište očekuje niže kamate, prinos na sigurne instrumente poput američkih državnih obveznica postaje manje privlačan, a kapital se seli u rizičniju aktivu. Bitkoin i etar, koji se poslednjih godina sve češće ponašaju kao barometar apetita za rizik, prvi osećaju taj priliv. Skok etra od 5,6% naspram 2,5% kod bitkoina potvrđuje uobičajen obrazac: kada se rizik vraća, alternativni kripto tokeni rastu brže od vodeće valute.

Ovaj rast, međutim, počiva na očekivanju, a ne na već donetoj odluci. Federalne rezerve nisu promenile stope, niti su objavile bilo kakav zaokret u politici. Tržište je, kao i obično, unapred cenilo scenario koji smatra verovatnim, što znači da bi svaki jači makroekonomski podatak u suprotnom smeru mogao brzo da izbriše deo dobitka.

Da li je zeleni jul realan ili samo istorijski obrazac?

Deo investitora oslanja se na istorijski obrazac po kojem je jul često bio pozitivan mesec za bitkoin, pa se očekivanja grade i na tom sezonskom argumentu. Takva računica je klizav teren: prošli prinosi ne garantuju buduće, a poslednji jun jasno je pokazao da obrasci lako pucaju kada se promeni makroekonomski kontekst.

Na sirovoj nafti kretanje je umerenije. Brent se drži iznad 72 dolara za barel, dok je američki WTI oko 69 dolara, uz oprezan optimizam da će primirje između Sjedinjenih Država i Irana smanjiti strah od poremećaja u snabdevanju. Za razliku od kripta, gde rast pokreće očekivanje jeftinijeg novca, cenu nafte drži procena geopolitičkog rizika: dok primirje izgleda stabilno, pritisak na cenu naviše ostaje ograničen.

Zajednički imenilac oba tržišta je isti: cene se danas više formiraju na osnovu procene budućih poteza centralnih banaka i geopolitičkih ishoda nego na osnovu tekućih fundamenata. To rast čini stvarnim, ali i krhkim, jer zavisi od pretpostavki koje se mogu promeniti u jednom danu.

Da li ćete oporavak bitkoina i stabilnu naftu tumačiti kao znak povratka poverenja na tržišta, ili kao kratkoročnu reakciju koja čeka prvi jači makroekonomski test?