Plate rastu 5,1 odsto, paket pomoći vredan 600 miliona evra
Vlada je odlučila da plate u javnom sektoru porastu 5,1 odsto, iznad granice od četiri odsto koju je savetovao MMF, uz paket pomoći građanima od oko 600 miliona evra.
- Vlada je najavila povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto, iako je MMF savetovao rast do 4 odsto.
- Uz plate, priprema se paket pomoći građanima vredan oko 600 miliona evra, sa isplatama krajem septembra ili početkom oktobra 2026.
- Budžet za 2026. planiran je sa deficitom od oko 2,9 milijardi evra, blizu tri odsto BDP-a.
- Ciljana inflacija NBS je 3 odsto, uz dozvoljeni raspon od 1,5 do 4,5 odsto.
Povećanje plata u javnom sektoru iznosi 5,1 odsto, celih 1,1 procentni poen iznad granice od četiri odsto koju je preporučio Međunarodni monetarni fond. Odluka Vlade da pređe taj prag nije kozmetička: ona pomera fiskalnu putanju za 2026. godinu u zonu u kojoj deficit i pritisak na cene postaju merljiv rizik, a ne teorijska pretnja.
Uz plate, država priprema paket pomoći građanima vredan oko 600 miliona evra (~70,2 milijarde RSD). Isplate se, prema najavama, očekuju krajem septembra ili početkom oktobra 2026. godine. Kombinacija trajnog troška, jer se plate ne vraćaju nazad, i jednokratnih davanja postavlja pitanje koje se u budžetskim raspravama često zaobilazi: čime se sve to finansira.
Iznad praga koji je savetovao MMF
Preporuka MMF-a da rast plata u javnom sektoru ostane ispod četiri odsto nije proizvoljna. Masa zarada u državi je trajna obaveza: jednom podignuta, ostaje u osnovici za sve naredne godine i podiže polaznu tačku za svako naredno usklađivanje. Zato razlika između četiri i 5,1 odsto nije jednokratni trošak, već ponavljajući rashod koji se kumulativno uvećava.
Budžet za 2026. planiran je sa deficitom od oko 2,9 milijardi evra, što je blizu tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Tri odsto BDP-a je nivo koji evropska fiskalna pravila tretiraju kao gornji prag za deficit, a Srbija mu se približava u godini u kojoj istovremeno diže plate u javnom sektoru i deli jednokratnu pomoć. Prostor za greške u projekciji prihoda time se sužava: ako naplata poreza podbaci, jaz se pokriva novim zaduživanjem.
Da li paket preti kasi i cenama?
Narodna banka Srbije cilja inflaciju od tri odsto, uz dozvoljeni raspon od 1,5 do 4,5 odsto. Svako davanje koje brzo dospe u potrošnju, a jednokratna pomoć i veće plate upravo to jesu, gura tražnju naviše u trenutku kada centralna banka pokušava da cene zadrži unutar tog raspona. Ako inflacija krene ka gornjem kraju, NBS ima manje razloga da spušta referentnu stopu, pa krediti ostaju skuplji duže.
Ko dobija, a ko gubi, zavisi od toga gde se neko nalazi u tom lancu. Zaposleni u javnom sektoru dobijaju viši nominalni prihod odmah. Penzioneri i svi sa fiksnim primanjima koja ne prate paket gube realnu vrednost ako cene ostanu pri gornjem kraju raspona. Budžet, kao poslednja instanca, nosi i trajni rashod veće mase zarada i eventualni trošak skupljeg zaduživanja.
Za javne finansije u 2026. to znači dvostruki pritisak: veći trajni rashod na strani plata i veći prostor za rast cena na strani tražnje. Da li je 1,1 procentni poen iznad saveta MMF-a cena koju vredi platiti za veće plate, ili račun tek stiže krajem godine?
