Dolar pao posle slabog izveštaja: 57.000 novih poslova

Američka privreda dodala je u junu 57.000 radnih mesta, gotovo upola manje od oko 110.000 koliko je tržište očekivalo, i time zabeležila najslabiji mesečni rast zaposlenosti u poslednja četiri meseca. Podatak iz izveštaja o tržištu rada dovoljno je slab da promeni celu računicu oko kamata: dolar je odmah po objavljivanju oslabio prema većini glavnih valuta, a prinosi na američke obveznice pali su na očekivanje da centralna banka menja smer.

Naizgled dobra vest, pad stope nezaposlenosti na 4,2 odsto, u ovom slučaju nije znak snage. Stopa je pala prvenstveno zato što se učešće radne snage smanjilo na 61,5 odsto, najniže od marta 2021. Kada ljudi izlaze iz statistike jer prestaju da traže posao, a ne zato što su ga našli, niža nezaposlenost postaje optička varka. Sliku dodatno kvari revizija: brojke za april i maj spuštene su za ukupno 74.000 radnih mesta, što znači da je prolećni zamah bio slabiji nego što se ranije mislilo.

Zašto je slab izveštaj oslabio dolar?

Veza između tržišta rada i kursa ide preko kamatne stope. Dokle god je zapošljavanje snažno, Federalne rezerve imaju prostor da drže kamate visoko kako bi obuzdale inflaciju, a visoka kamata privlači kapital i podiže dolar. Slab izveštaj tu logiku okreće naglavačke: ako tržište rada popušta, teret prelazi na drugu polovinu mandata centralne banke, punu zaposlenost, pa raste verovatnoća da će Fed pre spustiti nego zadržati kamate.

Tržište je tu poruku pročitalo brzo. Opklade na sniženje kamata na narednim sednicama porasle su, prinos na dvogodišnju američku obveznicu, najosetljiviji na očekivanja o kamati, pao je, a za njim i dolar. Slabija valuta i niži prinosi zajedno su podigli cenu zlata i rizičnu aktivu, uključujući kripto. Logika je ista kao kod jeftinije nafte: kada popusti stega kamata, novac traži veći prinos van dolara i državnih obveznica.

Za tržišta izvan Sjedinjenih Država ovo nije sporedna vest. Slabiji dolar olakšava zemljama sa dolarskim dugom, jer se rata u domaćoj valuti stanji, a sirovine izražene u dolarima postaju pristupačnije uvoznicima. Evro i druge glavne valute po pravilu jačaju kada dolar posustaje, pa se efekat preliva sve do kurseva na Balkanu.

Ko dobija, a ko gubi na slabijem dolaru?

Na strani dobitka su izvoznici iz zemalja čije valute jačaju samo utoliko što im roba na američkom tržištu ne poskupljuje preko kursa, kao i dužnici u dolarima kojima servisiranje obaveza postaje jeftinije. Dobijaju i tržišta u razvoju, ka kojima kapital ponovo teče kada američki prinosi padnu. Zlato, klasično sklonište kada realne kamate slabe, već je odreagovalo rastom.

Na strani gubitka su štediše i fondovi koji su računali na visok prinos u dolaru, kao i sam Fed, koji ulazi u nezgodan procep. Ako prebrzo spusti kamate, rizikuje da inflacija ponovo ojača, a ako predugo čeka, tržište rada može da se ohladi više nego što je nameravao. Jedan mesec ne pravi trend, pa će naredni izveštaj i podaci o inflaciji odlučiti da li je jun bio zastoj ili početak okretanja ciklusa.

Da li slabiji dolar vidite kao olakšanje za dužnike i uvoznike ili kao znak da se najveća svetska privreda hladi brže nego što se priznaje?