Ekonomisti: pravo rešenje za NIS čeka kraj rata u Ukrajini
Produžena licenca OFAK-a do 31. jula samo kupuje vreme. Ekonomisti i brokeri smatraju da suština za NIS zavisi od geopolitike, a vraća se i priča o nacionalizaciji rafinerije.
- OFAK je licencu za rad NIS-a produžio do 31. jula, čime je stigla nova kratkoročna odgoda umesto trajnog rešenja.
- Gasprom njeft drži 56,15 odsto kapitala NIS-a, a MOL pregovara o preuzimanju tog ruskog paketa, uz emiratski ADNOK kao partnera u zajedničkom preduzeću.
- Ekonomisti procenjuju da će se pitanje NIS-a razrešiti tek posle kraja rata u Ukrajini, kao deo šireg dogovora sa Rusijom.
- U javnosti se ponovo pominje nacionalizacija rafinerije ako ostane bez sirovine.
Licenca kojom Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Trezora (OFAK) drži rafineriju u Pančevu u pogonu produžena je do 31. jula, i to je već deseta odgoda roka otkako su sankcije zapretile da zaustave Naftnu industriju Srbije. Svaki takav produžetak traje mesec dana i rešava jedno pitanje: da postrojenja rade još malo. Ono što ne rešava je vlasnička struktura zbog koje su sankcije uopšte i uvedene.
Ruski Gasprom njeft drži 56,15 odsto kapitala NIS-a, a upravo taj udeo je izvor problema. Dok god ostaje u ruskim rukama, kompanija je pod pritiskom američkih sankcija, a rafinerija u Pančevu, jedina te vrste u Srbiji, radi na produženo. Mađarski MOL pregovara sa Gasprom njeftom o preuzimanju ruskog paketa, a za tu operaciju formira zajedničko preduzeće sa emiratskim ADNOK-om koje bi otkupilo akcije. Pregovori traju, ali potpisa još nema.
Zašto produžena licenca ne rešava ništa?
Odgoda roka nije rešenje, već pauza. Brokeri i ekonomisti koji prate energetski sektor slažu se da produžene licence služe da postrojenja ne stanu, ali ne diraju u koren spora. Zaustavljanje rada NIS-a, pre svega rafinerije i proizvodnje derivata, imalo bi teške posledice po snabdevanje goriva u Srbiji, pa je politika kupovine vremena za sada racionalna. Problem je što se svakim novim mesecom samo pomera isti zid.
Ključno pitanje je snabdevanje naftom. Rafinerija u Pančevu radi, ali dugoročni dotok sirovine nije obezbeđen, a bez nafte postrojenje nema šta da prerađuje. Tu se logika sankcija i logika tržišta sudaraju: vlasnik je pod merama, a proizvodnja mora da teče. Deseta odgoda pokazuje da nijedna strana ne želi da povuče konačan potez pre nego što se raščiste veći računi.
Šta nudi kraj rata u Ukrajini?
Deo ekonomista otvoreno govori da se suštinsko rešenje za NIS neće naći za pregovaračkim stolom u Beogradu ni Budimpešti, nego kao deo šireg geopolitičkog dogovora sa Rusijom, a taj dogovor zavisi od kraja rata u Ukrajini. U toj logici, produžene licence su način da se stvar drži u životu dok se ne otvori prostor za trajno rešenje na nivou velikih sila. Dok se to ne desi, ostaje improvizacija iz meseca u mesec.
U isto vreme, u javnost se vraća ideja o nacionalizaciji. Ako bi rafinerija ostala bez sirovine i trajno stala, država bi mogla da preuzme kontrolu nad postrojenjem koje se opisuje kao presudno za srpsku privredu. To je scenario koji se do sada pominjao kao krajnja opcija, ali sama činjenica da se ponovo vraća u razgovor pokazuje koliko je situacija neizvesna. MOL-ov aranžman sa ADNOK-om jedan je put, nacionalizacija drugi, a produžene licence tek premošćuju vreme između.
Za sada NIS radi, gorivo se prerađuje, a rok se pomera. Ali pitanje ostaje otvoreno: da li Srbija čeka rešenje koje sama može da iznese, ili tuđi mir koji tek treba da bude potpisan?
