Vol strit na rekordu: čip-akcije vode, Dau probio 53.000
Prvi dan trgovanja posle praznika 4. jula doneo je nove maksimume na američkim berzama, dok nafta pada ispod 69 dolara. Šta rekordi i jeftinije gorivo znače za ulagače u Srbiji.
- Dau Džons nakratko probio 53.000 poena po prvi put, dok Nasdaq raste oko 1,2%, a S&P 500 oko 0,68%.
- Rast predvode čip-akcije: ETF SMH ojačao 2,7%, Western Digital 6%, Teradyne 4%.
- Nafta pala ispod 69 dolara po barelu, najniže od kraja februara, zbog viška ponude i najave OPEK plus da diže proizvodnju od avgusta.
- Srednji kurs dinara prema evru iznosi 117,37 i praktično je nepromenjen.
Dau Džons je na otvaranju nedelje nakratko probio 53.000 poena, prvi put u istoriji tog indeksa, a sva tri glavna američka berzanska indeksa završila su prvi dan trgovanja posle praznika 4. jula u plusu. Nasdaq je tokom dana rastao oko 1,2 odsto, a S&P 500 oko 0,68 odsto, pri čemu je tehnološki sektor odneo najveći deo tereta.
Trgovanje na Njujorškoj berzi i Nasdaku otvorio je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, zvonom iz Ovalnog kabineta. Iza simboličkog gesta stoji konkretan pokretač: povratak apetita za rizik u tehnološkim i poluprovodničkim akcijama. ETF SMH, koji prati proizvođače čipova, ojačao je 2,7 odsto, tehnološki XLK dobio je preko 2 odsto, dok su pojedinačni skokovi bili još oštriji: Western Digital 6 odsto, Teradyne 4 odsto.
Zašto berze rastu dok nafta tone
Rast akcija poklapa se sa suprotnim kretanjem na tržištu energije. Cena nafte pala je ispod 69 dolara po barelu, pri čemu je američki WTI trgovan oko 68,4, a Brent oko 71,7 dolara. To je najniži nivo od kraja februara. Razlog je višak ponude, pojačan najavom grupe OPEK plus da od avgusta ponovo diže proizvodnju.
Za ulagače je ta kombinacija povoljna. Jeftinija nafta znači niže troškove za avio-kompanije, transport i industriju, što se preliva u marže i podupire ocene tehnoloških i potrošačkih firmi. Niži input za energiju istovremeno smiruje očekivanja inflacije, a to tržište čita kao prostor za blažu monetarnu politiku. Bitkoin je u istom danu ostao miran, oko 62.700 dolara, odnosno oko 55.600 evra, bez naglih poteza koji su obeležili ranije mesece.
Kontrast je jasan: kapital se seli u akcije rasta, dok sirovine slabe. Za berzanski indeks to je zdrav sastav rasta, jer ga nose kompanije sa realnim prihodom i kapitalnim ulaganjima, a ne nagli skok cena robe.
Šta rekordi na Vol stritu znače za ulagače u Srbiji
Srednji kurs dinara prema evru na dan 6. jula iznosi 117,37 dinara i praktično je nepromenjen, pa se rekordi na Vol stritu na domaći novčanik prelivaju posredno, kroz dva kanala.
Prvi je cena goriva. Nafta ispod 69 dolara po barelu, ako se zadrži, kroz nekoliko nedelja se odražava na pumpama i smanjuje pritisak na kućni budžet, jer je gorivo jedna od najosetljivijih stavki potrošnje. Drugi kanal su ulaganja. Domaći investitori koji preko brokera ili fondova drže američke akcije osećaju rast direktno u vrednosti portfelja, dok oni koji tek ulaze plaćaju sve više za istu izloženost. Ulazak na tržište na istorijskim maksimumima nosi veći rizik korekcije, pa je disciplina u raspodeli sredstava važnija nego u fazama pada.
Vredi zadržati meru. Jedan dan rekorda ne menja dugoročni prinos, a čip-akcije koje danas vuku naviše istorijski su i najosetljivije na preokret raspoloženja. Za domaćeg ulagača poruka je jednostavna: pratiti odnos ulaganja i rizika, a ne pojedinačni maksimum.
Da li biste na ovim nivoima kupovali američke čip-akcije ili biste sačekali korekciju?
