IEA podigla procenu manjka nafte na 1,8 miliona barela

Manjak nafte na svetskom tržištu u trećem kvartalu ove godine mogao bi da iznese 1,8 miliona barela dnevno, procenjuje Međunarodna agencija za energetiku u mesečnom izveštaju o tržištu nafte objavljenom 12. avgusta. U julskom izveštaju ista agencija računala je sa minusom od oko 800.000 barela dnevno, pa je za mesec dana procenu pogoršala za oko milion barela svakog dana.

Reč je o razlici između onoga što se dnevno potroši i onoga što se dnevno izvuče i isporuči, a ta razlika se pokriva iz zaliha. Pomeranje takve veličine u jednom mesecu retko dolazi od potrošnje, jer se navike potrošača ne menjaju tako brzo. Dolazi od isporuke.

Proizvodnja nafte na Bliskom istoku bila je u julu za 8,3 miliona barela dnevno ispod nivoa od pre rata. To je manjak veći od godišnje proizvodnje mnogih pojedinačnih članica kartela, i on je jezgro cele računice.

Zašto je procena pogoršana za milion barela

Agencija u izveštaju nabraja četiri paralelna poremećaja u snabdevanju:

• otežan prolazak kroz Ormuski moreuz, koji ostaje glavni razlog
• američka blokada iranskog izvoza
• napadi na brodove u moreuzu Bab el Mandeb
• smanjen izvoz kazahstanske nafte

Nijedan od ta četiri kanala ne zavisi od cene. Kada tanker ne može bezbedno da prođe, viša cena ne otvara prolaz, pa uobičajeni mehanizam po kome skuplja nafta izvlači novu ponudu na tržište ovde ne radi.

Zalihe se prazne, prerada pada

Svetske zalihe nafte pale su od početka rata na Bliskom istoku za oko 410 miliona barela. Taj broj je pravi pokazatelj koliko dugo tržište može da izdrži manjak od 1,8 miliona barela dnevno bez novog skoka cene, jer se upravo iz zaliha pokriva razlika. Pri procenjenom tempu iz izveštaja, iz rezervoara i sa mora dnevno odlazi 1,8 miliona barela više nego što u njih stigne, a svaki barel povučen iz zaliha smanjuje prostor za sledeći poremećaj u isporuci.

Sužava se i drugi kraj lanca. Globalna prerada sirove nafte bila je u julu za pet miliona barela dnevno manja nego godinu ranije, a rad ruskih rafinerija pao je na najniži nivo u gotovo dve decenije zbog ukrajinskih napada. Manjak se time prenosi sa sirove nafte na dizel, benzin i mlazno gorivo, dakle na proizvode koje krajnji kupac plaća.

Šta izveštaj računa za 2026. i 2027.

Za ovu godinu agencija očekuje pad globalne ponude nafte od 4,3 miliona barela dnevno i pad globalne potražnje od 1,6 miliona barela dnevno. Oba broja su negativna, ali ponuda pada skoro tri puta brže, i tu je izvor manjka: potrošnja se povlači sporije nego isporuka.

Za 2027. izveštaj nudi drugačiju sliku, uz izričit uslov koji nije tržišni nego politički. Ako dođe do smirivanja sukoba na Bliskom istoku i normalizacije izvoza, ponuda bi mogla da premaši potražnju za 4,6 miliona barela dnevno. U tom scenariju globalna potražnja raste za 2,4 miliona barela dnevno, a globalna ponuda za 8,3 miliona, dakle više nego trostruko brže.

Cena barela Brenta bila je 12. avgusta oko 88 dolara. Posle udara na tanker u Ormuskom moreuzu, o čemu smo ranije pisali, barel je prešao 84 dolara, pa je sadašnji nivo nastavak istog kretanja, a ne novi lom. Sledeći mesečni izveštaj agencije pokazaće da li se procena manjka za treći kvartal opet pomera i u kom smeru.