Referentna kamata 5,75 odsto, inflacija u septembru oko 4
Izvršni odbor zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, uz depozitne olakšice od 4,5 i kreditne od 7,0 odsto. Julska inflacija 1,9 odsto, u septembru NBS očekuje oko 4 odsto.
- Referentna kamatna stopa ostaje na 5,75 odsto, depozitne olakšice na 4,5 i kreditne na 7,0 odsto.
- Međugodišnja inflacija u julu usporila je na 1,9 odsto, a u septembru se očekuje oko 4,0 odsto zbog niske baze.
- Izveštaj o inflaciji stiže 19. avgusta, naredna sednica Izvršnog odbora je 10. septembra.
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostaje na 5,75 odsto. Izvršni odbor doneo je tu odluku na sednici 13. avgusta, a nepromenjene su ostale i stope u koridoru oko referentne: na depozitne olakšice 4,5 odsto i na kreditne olakšice 7,0 odsto. Cena novca za banke, pa posredno i za korisnike dinarskih kredita vezanih za referentnu stopu, po ovom osnovu se ne menja.
Iz saopštenja posle sednice vidi se šta je odboru bilo presudno.
Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Međugodišnja inflacija se u junu spustila ispod centralne vrednosti cilja od 3 odsto, a u julu je usporila na 1,9 odsto. Cilj centralne banke iznosi 3 odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnih poena naviše i naniže, pa je julsko očitavanje pri donjoj granici tog raspona. Za monetarnu politiku to je udobna pozicija, ali samo dok traje.
Zašto je inflacija bila niža od očekivane?
Odgovor je u korpi voća i povrća. Narodna banka Srbije navodi da je dobar rod oborio cene tih proizvoda i time povukao ukupnu inflaciju ispod ranije projekcije. O tome smo pisali i kada su stigli julski podaci: povrće je u tom mesecu pojeftinilo 15,1 odsto i samo ta stavka pomerila je celu meru naniže. Reč je o faktoru koji se ne kontroliše kamatom i koji nestaje sa sezonom.
Zašto se u septembru očekuje 4 odsto?
Centralna banka očekuje da se međugodišnja inflacija u septembru nađe oko nivoa od 4,0 odsto. Razlog nije novo poskupljenje, nego niska baza iz prošle godine, kada je primena uredbe o ograničenju trgovačkih marži oborila nivo cena, pa poređenje sa tim mesecom sada vraća viši procenat. Pomeranje sa 1,9 na oko 4 odsto u roku od dva meseca zato samo po sebi ne znači zaokret u kretanju cena, nego statističku posledicu prošlogodišnje mere.
Iz međunarodnog okruženja Izvršni odbor izdvaja geopolitičke tenzije na Bliskom istoku. Ako se sukob produži, efekti se mogu preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja i tokove kapitala, a Srbija kao uvoznik energenata te troškove uvozi zajedno sa naftom. Narodna banka Srbije poručuje da će reagovati svim raspoloživim instrumentima ako rast svetske cene nafte proizvede izraženije sekundarne efekte preko inflacionih očekivanja.
Šta stiže do naredne sednice
Avgustovski Izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskim projekcijama biće predstavljen javnosti 19. avgusta. Tada se vidi koliko je projekcija spuštena u odnosu na majsku, a taj broj za banke i uvoznike znači više od same odluke o stopi. Naredna sednica Izvršnog odbora, na kojoj se ponovo odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi, zakazana je za 10. septembar.
Na deviznom tržištu nema pomeranja koje bi menjalo račun. Zvanični srednji kurs dinara za evro za 14. avgust iznosi 117,3433 dinara. Indikativni kurs prema dolaru ojačao je 0,1 odsto i iznosi 101,7104 dinara. Centralna banka najavljuje da nastavlja opreznu monetarnu politiku uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa, što u praksi znači da se odluke donose iz meseca u mesec, prema podacima koji pristignu.
