Cena struje u večernjem vrhu 717 evra, gas iznad 60 evra

Najviša cena struje na berzama jugoistočne Evrope u nedelji od 31. jula do 6. avgusta iznosila je 717 evra po megavat-satu, a zabeležena je 3. avgusta na slovenačkoj berzi BSP Southpool. Analiza sedam regionalnih berzi za taj period, rađena na osnovu petnaestominutnih intervala na tržištu unapred, pokazala je da su cene u proseku porasle 50 do 100 odsto u odnosu na prethodne nedelje.

Vrhovi nisu izuzetak nego pravilo u jednom uskom delu dana. Na regionalnim berzama cena struje u večernjim satima kreće se od 300 do 500 evra po megavat-satu, a u pojedinim satima prelazi i 700 evra. Prošlog leta su na istim berzama cene bile 70 do 80 evra po megavat-satu.

Na srpskoj berzi SEEPEX najveći broj cenovnih vrhova zabeležen je takođe 3. avgusta, a struja je bila najskuplja između 19.00 i 19.30 časova. Najviše cene u celom regionu koncentrisane su u četiri petnaestominutna intervala, od 19.30 do 20.30, dakle u trenutku kada proizvodnja iz solarnih elektrana pada sa zalaskom sunca, a potrošnja i dalje raste.

Željko Marković, stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije, kaže da rast cena ne znači i manjak količina.

“Nemamo problema sa nestašicama, ali su svakako cene daleko veće nego što bi trebalo da budu u ovom periodu, ako gledamo prošli avgust.”

Snabdevanje, dakle, radi. Ono što se promenilo jeste koliko košta sat u kome domaća proizvodnja ne pokriva potrošnju.

Zašto su cene skočile baš u avgustu?

Uzrok je istovremeni pad proizvodnje i rast potražnje. Nizak vodostaj Dunava i visoke temperature rečne vode oborili su rad nuklearnih i hidroelektrana u celom slivu.

• Mađarska nuklearna elektrana Paks smanjila je snagu za 90 odsto, sa oko 2.000 megavata na približno 230 megavata, jer nije mogla da obezbedi dovoljno rashladne vode.
• Rumunska Cernavoda spustila je proizvodnju za polovinu, uz vanredne mere za podizanje nivoa reke.
• Slovenačko Krško smanjilo je proizvodnju za 20 odsto zbog propisa koji zabranjuju ispuštanje vode iznad utvrđenog temperaturnog praga.
• U Srbiji je hidroelektrana Đerdap 1 radila na 20 odsto uobičajene proizvodnje, a Đerdap 2 na 30 odsto.

Na strani potrošnje, potražnja za električnom energijom u regionu porasla je između pet i 20 odsto. Marković procenjuje da regionu zbog toga nedostaje blizu četiri gigavata proizvodnje iz nuklearnih kapaciteta.

Ko je u regionu prošao najjeftinije

Najniže cene struje dosledno su beležene u Grčkoj i Bugarskoj, dvema zemljama sa najvećim solarnim i baterijskim kapacitetima u regionu. Grčka raspolaže sa devet gigavata solarnih elektrana i jednim gigavatom baterijskog skladištenja, a Bugarska sa šest gigavata solara i 3,7 gigavata baterija.

Bugarska je iz toga izvukla i izvozni višak od oko 30 gigavat-sati dnevno, što je približno trećina dnevne potrošnje Srbije.

“Imaju izgrađeno preko tri gigavata baterijskih kapaciteta za skladištenje električne energije, tako da mogu da je skladište i izvoze u onim satima kada je struja najskuplja”, objašnjava Marković.

Razlika je merljiva u računu: ista kilovat-sat proizvedena u podne, uskladištena i prodata u 20 časova, u avgustu je vredela nekoliko puta više nego u trenutku proizvodnje.

Gde je Srbija u tom rasporedu

U Zapadnoj Evropi prosečna cena struje u prvih 15 dana avgusta iznosi 120 evra po megavat-satu, dok je prosek za celu 2026. godinu oko 100 evra. U podnevnim satima, kada solarne elektrane rade punom snagom, cene tamo umeju da padnu blizu nule.

U Srbiji je i u podne cena struje na berzi 80 do 100 evra po megavat-satu, jer manjak iz hidroelektrana i ispadi nuklearki u okruženju ne ostavljaju prostora za pad. Oslonac u večernjem vrhu je reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, koja vodu pumpa u akumulaciju kada je struja jeftina i proizvodi kada je najskuplja.

“Dakle, spas nam je upravo u pumpanju. Reverzibilna hidroelektrana ‘Bajina Bašta’ u ovim trenucima kada je cena, da kažemo, niža, znači to su neki noćni sati i podnevni sati, pumpa vodu u akumulaciju, a onda se u večernjim satima od te vode ponovo proizvodi električna energija”, navodi Marković.

Gas iznad 60 evra pred grejnu sezonu

Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu je iznad 60 evra po megavat-satu, gotovo dvostruko viša nego u istom periodu 2025. godine. Skladišta gasa u Evropi popunjena su 58 odsto, ispod petogodišnjeg minimuma, pa je Evropska unija spustila obavezan nivo popunjenosti do 1. novembra sa 90 na 80 odsto.

Struktura snabdevanja je druga nego pre nekoliko godina. Marković navodi da je udeo ruskog gasa u uvozu Evrope pao sa preko 40 odsto na 12 do 13 odsto, a razliku pokrivaju Norveška i Sjedinjene Američke Države, uz veće troškove transporta i osiguranja.

Strahinja Obrenović, stručnjak za energente, nabraja šta se sabralo pred zimu.

“Evropa je značajno smanjila uvoz ruskog gasa gasovodima, dok su skladišta sada na istorijski niskim nivoima. Dodatni pritisak stvaraju povećana letnja potrošnja gasa za hlađenje, manja proizvodnja iz nuklearnih elektrana i problemi sa snabdevanjem tečnim prirodnim gasom. Sve to povećava rizik za evropsko tržište pred zimu.”

Srbija u tom delu stoji drugačije, jer nije članica Evropske unije i i dalje uvozi ruski gas gasovodom.

“Mi uzimamo i ruski gas. Imamo drugačije isporuke, tako da što se nas tiče, ne delimo sudbinu Evrope”, kaže Marković.

Barel nafte košta oko 89 dolara. Dizel u narednih nedelju dana poskupljuje, dok je benzin pojeftinio za dva dinara, a na cene derivata utiču rafinerijske premije, transport i osiguranje.

Dva datuma zaključuju avgust za domaće tržište energenata. Dozvola za rad NIS-a važi do 28. avgusta, a od rada Rafinerije nafte u Pančevu zavisi koliko će se derivata uvoziti do kraja godine. Do 1. novembra se meri popunjenost evropskih skladišta gasa, a upravo taj nivo određuje sa kakvom cenom gasa se ulazi u grejnu sezonu.