Hidroelektrana Bistrica: 1.242 parcele u eksproprijaciji
Za hidroelektranu Bistrica u postupku eksproprijacije je 1.242 parcele u Novoj Varoši i Priboju. Pripremni radovi kreću ove godine, glavno postrojenje se gradi od kraja 2027.
Ukupno 1.242 katastarske parcele u Novoj Varoši i Priboju obuhvaćeno je predlozima za eksproprijaciju zbog izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, izjavila je 16. avgusta ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Predloge je podnela Elektroprivreda Srbije, a do sada ih je blizu 300.
Pravni osnov za te postupke su odluke Vlade Srbije. Od marta 2026. doneto je pet rešenja o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti, a ona pokrivaju teritorije tri opštine u Zlatiborskom okrugu: Nove Varoši, Priboja i Prijepolja. Ministarka je obim postupka opisala ovako:
“Vlada Srbije je od marta 2026. godine do sada donela pet rešenja o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti na teritoriji opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje. EPS je dosad podneo blizu 300 predloga za eksproprijaciju, koji obuhvataju ukupno 1.242 parcele na teritoriji katastarskih opština u Novoj Varoši i Priboju. Postupci eksproprijacije uveliko traju i veliki broj rešenja je već izdat”
Za vlasnike zemljišta u tom kraju to znači da postupak nije u fazi najave, nego u fazi izdavanja rešenja. Eksproprijacija se vodi u katastarskim opštinama:
- Radoinja, Rutoši, Seništa i Čelice, opština Nova Varoš
- Kratovo i Pribojske Čelice, opština Priboj
Odnos dve brojke govori o tome kako je posao razbijen: blizu 300 predloga na 1.242 parcele znači u proseku nešto više od četiri parcele po predlogu. Rešenja Vlade o javnom interesu pokrivaju i Prijepolje, ali se do sada podneti predlozi za eksproprijaciju odnose na katastarske opštine u Novoj Varoši i Priboju.
Šta radi reverzibilna hidroelektrana
Reverzibilna hidroelektrana je, po funkciji, skladište električne energije. Kada u sistemu ima viška struje, pumpe vodu prebacuju u više jezero, a kada nastupi manjak, ista voda se pušta nazad kroz turbine i vraća energiju u mrežu. Ministarka je taj tip objekta i opisala kao skladište u kome se čuvaju viškovi struje za trenutke nestašice, kako bi energetski sistem radio bez zastoja.
Bistrica se gradi u sistemu reke Uvac, uz povezivanje sa postojećim hidroenergetskim sistemom na Uvcu i Limu. Projekat obuhvata četiri pumpno turbinska agregata, ukupna instalisana snaga iznosi oko 661 megavat, a očekivana godišnja proizvodnja je oko 1.600 gigavat sati.
Ministarka je kao argument za ovakve objekte navela ovogodišnje iskustvo sa postojećom reverzibilnom elektranom na Drini:
“Da nismo imali RHE ‘Bajina Bašta’, rehabilitovanu u protekle dve godine i u punom kapacitetu ovog leta, u ovoj situaciji sa niskim vodostajem Dunava imali bismo velike probleme sa snabdevanjem”
Bajina Bašta je, po njenim rečima, rehabilitovana u protekle dve godine i ovog leta radi u punom kapacitetu. Bistrica bi u sistemu imala istu ulogu, sa instalisanih oko 661 megavat.
Kada kreću radovi
Gradilište je u Zlatiborskom okrugu, a nova elektrana se vezuje na hidroenergetski sistem koji na Uvcu i Limu već radi. Ministarka je Bistricu ocenila kao jedan od najznačajnijih strateških energetskih projekata Srbije, sa argumentom da će obezbediti sigurno snabdevanje električnom energijom.
Pripremni radovi počinju ove godine. Radovi na glavnom postrojenju planirani su za kraj 2027. godine, uz poštovanje zahteva Japanske agencije za međunarodnu saradnju, sa kojom Srbija sledeće godine planira da potpiše ugovor o zajmu za ovaj projekat.
Rok za priključenje hidroelektrane Bistrica na mrežu je 2030. godina, najkasnije 2031. Po tom rasporedu, imovinski postupci u šest katastarskih opština teku pre potpisivanja kredita i pre početka radova na glavnom postrojenju.
Sledeća proverljiva tačka u projektu hidroelektrane Bistrica je potpisivanje ugovora o zajmu sa japanskom agencijom, planirano za 2027. godinu. Do tada se napredak meri brojem izdatih rešenja o eksproprijaciji u Novoj Varoši i Priboju.
