Rekom stiže 25 do 30 odsto planiranih količina goriva

Rekom u Srbiju stiže svega 25 do 30 odsto planiranih količina naftnih derivata, procena je ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, izneta za list Politika. To je prvi put da je na poremećaj u dopremanju goriva stavljen broj, a ne opis.

Ministarka je na pitanje koliko nizak vodostaj Dunava utiče na privredu odgovorila da je nizak vodostaj ozbiljno poremetio lance snabdevanja naftom i naftnim derivatima u čitavom regionu.

„Prema procenama, može da stigne svega 25 do 30 odsto planiranih količina, što čini situaciju veoma izazovnom. Bez obzira na sve izazove, kojih ima mnogo, za sada uspevamo da obezbedimo dovoljno goriva i da sačuvamo sigurnost snabdevanja”, rekla je Đedović Handanović.

Julska realizacija pokazuje da procena nije pesimistična: prošlog meseca je zbog vodostaja ostvareno oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata vodenim putem.

Zašto barža ne može da ponese pun teret

Gaz je jedina promenljiva koja odlučuje. Pri ovako niskoj reci barže smeju da se natovare na 30 do 40 odsto ukupnog kapaciteta, jer bi sa punim teretom sele. Manje tereta po plovidbi znači više plovidbi za istu količinu, a plovidbi nema više nego što ih rečni tok dozvoljava.

Razliku pokrivaju železnica i drum. Transport se organizuje vagonima i autocisternama, čime se doprema manja količina po turi, uz veće troškove uvoza za naftne kompanije, i to u uslovima ograničenih cena na pumpama. Trošak, dakle, ostaje kod uvoznika.

Hidrologija ne nudi izlaz u kratkom roku. Vodostaj Dunava u Srbiji bio je niži jedino 1909. godine, kada je izmereno minus 143 centimetra, a za 3. avgust je bio najavljen novi istorijski minimum od minus 147 centimetara.

Koliko nedostaje u avgustu

Bilans za ovaj mesec stoji ovako:

• procenjena tražnja za naftnim derivatima iznosi oko 200.000 tona
• planiran je uvoz oko 39.000 tona dizela, isto koliko i u julu
• od te količine oko 20.000 tona trebalo je da stigne vodenim putem

Upravo je taj rečni deo doveden u pitanje, pa se rupa zatvara iz domaće prerade i iz operativnih rezervi. Prema najavama koje ministarstvo ima od NIS-a, prerada bi u drugoj polovini meseca, kada stignu već naručene isporuke sirove nafte, bila podignuta sa sadašnjih oko 9.500 tona sirove nafte dnevno na oko 13.000 tona dnevno.

Druga mera je oslobađanje zaliha. NIS je drugim naftnim kompanijama stavio na raspolaganje približno 23.000 tona svojih operativnih rezervi, a ranije je iz operativnih rezervi kompanija već pušteno oko 19.000 tona evro dizela, čime je pokrivena julska tražnja. Državne rezerve se pri tome ne diraju.

„Vodostaj Dunava je na rekordno niskom nivou i u ovakvim vanrednim okolnostima je rad rafinerije presudan, jer će loša hidrologija potrajati i sve naftne kompanije u Srbiji snabdevaju se prevashodno iz domaće rafinerije”, zaključila je ministarka.

Šta se radi sa cenom

Dve mere drže cenu na pumpi. Zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, uključujući evro dizel, produžena je do kraja avgusta, kako bi sve količine ostale na domaćem tržištu. Vlada je 13. avgusta produžila i privremeno smanjenje akciza od 20 odsto, ovog puta do 23. avgusta, a odluku je potpisao prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.

Privremeni iznosi akciza sada su 57,60 dinara po litru za bezolovni benzin, 59,23 dinara za gasna ulja i 61,24 dinara za olovni benzin.

O cenama smo pisali ranije, kada je dizel na pumpama koštao 229 dinara, a važeća odluka o akcizama isticala 16. avgusta. Ta odluka je u međuvremenu zamenjena novom, ali rok je opet kratak: sedam dana. Sledeće dve tačke u kalendaru su isteka akcizne odluke 23. avgusta i isteka operativne licence NIS-a 28. avgusta.