Srbijagas: 482 miliona kubika, cena gasa ostaje ista

Skladište Banatski Dvor bilo je 20. jula popunjeno sa 482 miliona kubnih metara gasa, što je 93 odsto komercijalnog kapaciteta kojim Srbija raspolaže. Mesec dana kasnije generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović tvrdi da su domaći kapaciteti popunjeni do vrha i da se sve što stigne preko toga smešta u skladišta u Mađarskoj.

Bajatović je to rekao 17. avgusta za televiziju Pink, govoreći o stanju u energetskom sektoru pred grejnu sezonu. Likvidnost Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije ocenio je kao više nego dobru.

„Nemojte da brinete za energente u Srbiji. Nalazimo se u zelenoj zoni”

Na pitanje o računima za domaćinstva odgovorio je bez ograde:

„Nemojte da brinete, neće biti poskupljenja gasa za građane”

Uz to je naveo da Srbija trenutno ima najbolje cene gasa u Evropi i da je očuvanje aranžmana sa Rusijom važno, te da će to biti postignuto.

Koliko gasa stoji u skladištima

Popunjenost od 93 odsto koju je Bajatović izneo krajem jula odnosila se na komercijalne kapacitete, uz napomenu da je deo svojih kapaciteta u Banatskom Dvoru ustupila ruska strana. Skladište u Mađarskoj puni se tempom od milion do 1,2 miliona kubnih metara dnevno, a punjenje se, prema njegovim rečima, nastavlja dokle god finansijske mogućnosti to dozvole.

Za snabdevanje je rekao da nije ugroženo ni po količinama ni po kapacitetima, i da isporuka ruskog gasa neće biti dovedena u pitanje najmanje do 1. januara 2028. godine.

Šta naftna formula znači za cenu

Cena ruskog gasa i dalje se formira po naftnoj formuli, dakle prati kretanje cene nafte sa vremenskim pomakom, umesto da se vezuje za dnevne kotacije na berzi. Po toj računici Bajatović je najavio da bi povećanje moglo da ide do 10 odsto, i to samo za privredu, ukoliko cena nafte ne pređe 100 dolara po barelu. Privreda će, kako je naveo, najveći deo količina kupovati po novom ugovoru sa ruskom stranom.

Alternativni pravci postoje, ali koštaju više. Gas iz Azerbejdžana, Grčke, Turske i preko Severnog mora znatno je skuplji od ruskog, pa svaka zamena izvora direktno pomera cenu za krajnjeg kupca.

Kontekst daje i berza. O tome smo pisali ranije ovog leta, kada je gas u evropskoj trgovini prelazio 60 evra po megavat-satu, a struja u večernjem vrhu dostizala 717 evra po megavat-satu. Ugovorena cena vezana za naftu u takvim trenucima štiti kupca, ali radi i obrnuto kada berzanske cene padnu.

Zašto proširenje Banatskog Dvora kasni?

Radovi na proširenju skladišta kasne zbog sankcija uvedenih Rusiji, ali projekat, prema Bajatoviću, ide dalje. Stanje na gradilištu opisao je kroz tri stavke:

• od 12 dodatnih bušotina izbušeno je šest
• kupljeni su novi kompresori
• počinju građevinski radovi na novoj proizvodnoj liniji

Kada radovi budu gotovi, skladište bi moglo da isporučuje do 12 miliona kubnih metara dnevno. Taj kapacitet je razlog zbog kojeg se u projekat ulazi uprkos zastojima: u vanrednim okolnostima on Srbiji daje duži rok da se snabdeva iz sopstvenih rezervi, bez oslanjanja na uvoz iz dana u dan.

Region i tržište

Situaciju sa gasom i ostalim energentima u regionu i ostatku Evrope Bajatović je opisao kao lošu, jer, kako tvrdi, tamo nema dovoljnih količina. Cene na svetskom tržištu već rastu, a razlog vidi u povratku azijskih kupaca na tržište tečnog prirodnog gasa i u manjku na evropskoj strani za koji kaže da nije nastao slučajno. Prenoseći tu ocenu, dodao je da na rastu cena profitiraju trgovci koji su nabavku ugovorili tamo gde je proizvodnja.

Ostaje otvoreno pitanje licenci koje se odnose na rad Naftne industrije Srbije, kompanije pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasničkog udela, kao i pregovora sa mađarskim MOL-om o prodaji tog udela. Bajatović očekuje da obe licence, i za rad i za pregovore, budu produžene. Upozorio je da vreme za rešenje ističe i da će država, ako dogovora ne bude, morati da razmatra dalje korake.

Sledeća potvrda ovih najava biće sam račun za grejnu sezonu, kao i podatak o popunjenosti skladišta na početku oktobra, kada se punjenje po pravilu zaustavlja i počinje potrošnja.