Studija Luis Bergera: Ekspo vraća 1,91 dinar do 2037

Konsultantska kuća Luis Berger procenjuje da će država od dve milijarde evra uloženih u Ekspo 2027 do 2037. godine kroz poreze povratiti 3,82 milijarde evra, odnosno 1,91 dinar na svaki uloženi dinar. To je centralni broj Studije ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja Ekspa 2027, prve celovite računice projekta, koja obuhvata period od početka priprema 2023. godine do deset godina posle same manifestacije.

Studiju je za državu izradio Luis Berger doo, deo međunarodne grupacije WSP. Posao je dobijen u septembru 2025. putem javne nabavke, ugovor je potpisan mesec kasnije, a cena sa porezom iznosi 68,9 miliona dinara. Firma u Srbiji posluje u vlasništvu kompanije LB Adria Services, čiji je vlasnik Marko Andrijašević, i prema poslednjem finansijskom izveštaju ima 31 zaposlenog, 974 miliona dinara ukupnih prihoda i 99,9 miliona dinara dobiti.

Dve milijarde od države, 1,83 milijarde od privatnog sektora

Državno ulaganje od dve milijarde evra deli se na 1,23 milijarde evra za sam kompleks, hale, nacionalni paviljon i prateće objekte, i 775 miliona evra za infrastrukturu: puteve, prugu, vodovod, kanalizaciju i energetske objekte. Nacionalni fudbalski stadion je iz ove računice izuzet, jer formalno nije deo Ekspo manifestacije.

Privatni sektor bi, prema studiji, uložio dodatnih 1,83 milijarde evra, oko 500 miliona evra pre 2027. godine i ostatak posle, kroz paviljone učesnika i komercijalne sadržaje poput hotela. Zajedno, državni i privatni novac čine 3,8 milijardi evra ulaganja na kojima počiva cela projekcija.

Devet milijardi evra dodate vrednosti, najveći deo posle 2027.

Prema studiji, ta ulaganja bi kroz direktne, indirektne i indukovane efekte do 2037. godine stvorila 9,1 milijardu evra dodate vrednosti za privredu Srbije. Direktni efekti dolaze od plaćanja izvođačima radova i potrošnje turista, indirektni od nabavki materijala i angažovanja kompanija koje bi kompleks opsluživale godinama nakon manifestacije, a indukovani od potrošnje zaposlenih koji zarade na projektu.

Kada se od 9,1 milijarde evra oduzmu poreski prihodi države od 3,8 milijardi evra, ostaje 5,3 milijarde evra neto koristi za privredu i građane. Najveći deo dodate vrednosti, 5,43 milijarde evra, projektovan je za period od 2028. do 2037. godine, dok bi period priprema pre 2027. doneo 2,5 milijardi evra, a sama tromesečna manifestacija 1,13 milijardi evra. Slična raspodela važi i za poreske prihode: 2,33 milijarde evra od ukupno 3,8 milijardi evra sliva se u budžet tek posle 2027. godine, dok priprema i sama manifestacija zajedno donose oko 1,5 milijardi evra. Zbog toga bi, prema studiji, povraćaj na uloženi dinar pre Ekspa bio 0,41 dinar, tokom same manifestacije 0,74 dinara, a tek dugoročna eksploatacija kompleksa u Surčinu dovodi ukupan zbir do 1,91 dinar.

Milion i po turista za tri meseca

Studija posebno računa efekat turizma, jer je kompleks nakon manifestacije zamišljen kao stalni sajam. Za tri meseca trajanja Ekspa, od maja do avgusta 2027. godine, projektovano je 1,65 miliona stranih posetilaca. Oko 522.000 njih bi bili jednodnevni gosti sa prosečnom potrošnjom od 103 evra, dok bi 1,13 miliona ostajalo u proseku 3,5 dana. Među višednevnim posetiocima, obični turisti bi trošili 137 evra dnevno, a poslovni gotovo tri puta više, 468 evra dnevno. Najmanja, ali najplatežnija grupa su delegati, njih 3.215, sa prosečnom dnevnom potrošnjom od 250 evra.

Beograd danas raspolaže sa 15.591 sobom, a taj broj bi tokom Ekspa trebalo da poraste na 18.600. Posle manifestacije, u periodu do 2037. godine, kompleks bi prema studiji privukao dodatnih 2,3 miliona stranih gostiju, uglavnom zahvaljujući drugim događajima i zabavnim parkovima planiranim u okolini.

359.297 radnih mesta, ali ne 359.297 ljudi

Zaposlenost je u studiji iskazana kao ekvivalent punog radnog vremena, mera koja ne odgovara stvarnom broju ljudi jer uključuje i one koji rade skraćeno ili samo deo godine. Prema projekciji, do 2037. godine bilo bi otvoreno 359.297 takvih radnih mesta: 151.177 direktnih, 145.491 indirektnih i 62.628 indukovanih.

Optimistički i pesimistički scenario

Pored osnovne projekcije, studija računa i alternativne ishode. U povoljnijem scenariju, sa istim brojem turista ali potrošnjom većom za 10%, dodata vrednost bi porasla sa 9,1 na 9,38 milijardi evra, a poreski prihodi na 4 milijarde evra. U nepovoljnom scenariju, sa 30% manje turista i 10% nižom potrošnjom, dodata vrednost bi pala na 7,87 milijardi evra, a poreski prihodi na 3,16 milijardi evra.

Kolika je društvena korist od Ekspa?

Studija meri i društveni uticaj kroz devet kategorija, sa prosečnom ocenom 3,59 od pet. Najbolje je ocenjeno institucionalno jačanje kapaciteta, 4,4, zbog međusektorskih sporazuma o saradnji i uključivanja gradova i opština u pripreme. Najniže je ocenjeno angažovanje volontera, 3,25. Uključenost lokalne zajednice i obrazovanje i osnaživanje mladih izjednačeni su na 3,33, tik iznad najniže ocene, ali nisu najslabije rangirana kategorija, kako se ponegde navodi.

Studija konstatuje i da nedostaju ekološki podaci sa same lokacije u Surčinu, pa preporučuje uspostavljanje sistema monitoringa kvaliteta vode, vazduha, buke i klimatskih parametara.

Preporuke: domaći izvođači i turizam van Beograda

Da bi se izbegao crni scenario, autori studije predlažu veće angažovanje domaćih izvođača i pružalaca usluga, ne samo iz Beograda nego i iz drugih regiona Srbije. Preporučuje se i razvoj smeštajnih kapaciteta i turističke potrošnje van prestonice, jačanje rečnog saobraćaja radi privlačenja gostiju preko Beča, Bratislave i Budimpešte, kao i marketinške aktivnosti usmerene na turiste iz regiona.

Dokument, kome je uvid imao Forbes Srbija, sve navedene brojke tretira kao projekcije. Koliko će se državna kasa i privreda zaista približiti ovim ciframa moći će, prema samoj studiji, da se proceni tek kada prođe period koji ona obuhvata, do 2037. godine.