NIS traži novu licencu, rafinerija na 13.000 tona dnevno

Naftna industrija Srbije podnela je 21. avgusta Kancelariji za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) nov zahtev za izdavanje posebne licence koja kompaniji omogućava nesmetano operativno poslovanje. Postojeća licenca ističe 28. avgusta, pa NIS traži nastavak istog režima kojim već deset meseci izbegava potpuni zastoj rafinerije u Pančevu.

Rok se poklapa sa rokovima koje je OFAC odredio i drugim stranama u priči oko vlasništva nad NIS-om. Kancelarija je do 28. avgusta produžila licencu i mađarskom MOL-u, koji pregovara sa Gaspromnjeftom o kupovini ruskog većinskog udela u kompaniji, kao i Jadranskom naftovodu (JANAF), preko kog NIS uvozi sirovu naftu kad domaći tokovi ne stižu. Sankcije zbog ruskog vlasništva NIS je dobio 9. oktobra 2025. godine, i od tada zahtevi za produženje licence dolaze u ritmu od po nekoliko nedelja.

Zašto NIS ponovo traži licencu?

Kompanija bez posebne licence OFAC-a ne bi smela da posluje sa američkim dobavljačima, bankama ni platnim sistemima, jer je zbog ruskog vlasništva formalno pod sankcijama. Licenca koja se svakih nekoliko nedelja produžava i dalje joj dozvoljava poslovanje u dolarima, dok traje potraga za kupcem ruskog udela.

Vlasnička struktura ostaje nepromenjena otkako su sankcije uvedene: Gaspromnjeft drži 44,9 odsto NIS-a, Gasprom još 11,3 odsto, a država Srbija 29,9 odsto. Zajedno ruske kompanije kontrolišu većinu, što je i osnovni razlog zbog kog je Vašington kompaniju stavio na listu. NIS i dalje drži oko 80 odsto srpskog tržišta goriva i oko polovine maloprodajnog segmenta, pa svaki prekid rada rafinerije direktno pogađa snabdevanje pumpi širom zemlje.

Dok se čeka odgovor iz Vašingtona, u Pančevu operativni deo posla ide dalje. Rafinerija nafte Pančevo je od 21. avgusta podigla kapacitet prerade sirove nafte na oko 13.000 tona dnevno, iako je i dalje ispod maksimalnog projektovanog kapaciteta od 4,8 miliona tona godišnje. Povećanje je najavljeno uoči vikenda kada su objavljene i nove cene goriva na pumpama, koje važe do 28. avgusta, dana kada ističe i sama licenca.

Devetnaestog avgusta u rafineriji je pušten u rad i modernizovani industrijski kolosek, vredan oko 3,8 milijardi dinara (~32,4 miliona evra), investicija koja je bila u toku i pre uvođenja sankcija. Kolosek povezuje pogon sa železničkom mrežom i koristi se za dopremu sirovine i otpremu derivata kada cevovod ne pokriva potrebe.

U saopštenju povodom novog zahteva, NIS je poručio: “Kompanija NIS zahvaljuje svim domaćim i inostranim institucijama koje podržavaju napore da se kompaniji omogući nesmetano poslovanje.” Kompanija dodaje da joj prioritet ostaje uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama goriva u uslovima složene situacije na globalnom tržištu nafte i derivata.

Slična formulacija prati i produženja koja OFAC odobrava ruskom Lukoilu, iako ta kompanija u Srbiji nema vlasništvo. OFAC je 21. avgusta Lukoilu produžio dozvolu za rad do 19. septembra, dok je prethodna važila do 22. avgusta. Sankcije Lukoilu su, za razliku od NIS-a, uvedene u sklopu pritisaka Vašingtona na Moskvu da pristane na mirovne pregovore o Ukrajini, a ne zbog vlasništva u srpskoj kompaniji.

Za NIS je ključna razlika u tome što licenca koju sam traži nije vezana za pregovore o prodaji udela, kakva je ona koju dobija MOL, nego za samo pravo da rafinerija u Pančevu i dalje radi i plaća dobavljače u dolarima. Bez nje bi kompanija ostala odsečena od američkog finansijskog sistema, što bi u praksi zaustavilo uvoz sirove nafte i opreme koja dolazi iz zemalja koje poštuju američke sankcije.

Do 28. avgusta OFAC treba da odluči da li produžava rok NIS-u pod istim uslovima kao do sada, ili traži dodatne korake u pravcu promene vlasničke strukture. Do tada, u Pančevu rade po povećanom kapacitetu i najavljuju da će nastaviti da isporučuju sve vrste goriva domaćem tržištu.