EPS: potrošnja struje skočila na 100 gigavat-sati dnevno
Direktor EPS-a Dušan Živković kaže da je snabdevanje stabilno uprkos rekordno niskom vodostaju Dunava, dok termoelektrane na ugalj nose 65 do 70 odsto proizvodnje struje u Srbiji.
Potrošnja električne energije u Srbiji popela se na 100 gigavat-sati dnevno, što je 10 do 15 odsto više nego prethodne nedelje. Podatak je 21. avgusta za Tanjug izneo generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, uz ocenu da je snabdevanje potrošača i dalje stabilno.
“Obezbedili smo dovoljne količine električne energije da snabdemo naše potrošače.”
Živković je objasnio da EPS taj nivo potrošnje pokriva pretežno iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta, a oko 10 odsto nedostajuće struje kupuje na tržištu. Deo tereta preuzima reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, koja u jeftinijim satima prepumpava vodu, a u satima najveće potrošnje je koristi za proizvodnju.
Uz potrošnju, direktor EPS-a je izneo i podatke o vodi i uglju. Dotok Dunava iznosi oko 1.300 kubnih metara u sekundi, što EPS primorava da pažljivije raspoređuje vodne resurse. Sa druge strane, deponija uglja u Kostolcu proširena je za dodatnih 10 odsto skladišnog kapaciteta i sada je popunjena do vrha, što kompaniji daje rezervu za termokapacitete u narednom periodu.
Ko drži sistem dok je Đerdap oslabljen
Koliko sistem trenutno zavisi od uglja, pokazuje procena Instituta za nuklearne nauke Vinča. Pomoćnik direktora Instituta Predrag Škobalj rekao je za RTS da termoelektrane na ugalj daju između 65 i 70 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji, dok ostatak uglavnom dolazi iz hidropotencijala.
“U ovom trenutku Republiku Srbiju spasavaju naši termokapaciteti na ugalj.”
Nizak vodostaj pritom ne pogađa samo hidroelektrane. On otežava i rad rashladnih sistema termoelektrana u Kostolcu, pa je smanjena proizvodnja i u tom delu sistema koji bi trebalo da nadoknađuje manjak sa Đerdapa.
Koliko je zapravo pao Đerdap, izvori se ne slažu
Tu se izvori razilaze. Škobalj je 22. avgusta za RTS procenio da proizvodnja na Đerdapu trenutno iznosi svega oko 20 odsto raspoloživog kapaciteta. Sam EPS je krajem jula saopštio drugačiji broj: da HE Đerdap 1 dnevno isporučuje nešto više od 5.000 megavat-sati, što je oko trećine prosečne dnevne proizvodnje. Razlika između procene instituta sa strane i zvaničnog EPS-ovog podatka od pre tri nedelje pokazuje koliko se hidrološka situacija menja iz nedelje u nedelju, ali i da tačan trenutni procenat iz same kompanije za ovaj datum nije dostupan.
Ono oko čega se izvori slažu jeste da je reč o istorijski slaboj godini. Prema podacima EPS-a, maj i jun 2026. bili su meseci sa najnižom proizvodnjom otkad Đerdap radi, a dotoci su tada bili oko 50 odsto ispod dugogodišnjeg proseka. Cela 2025. godina je, i po dotocima i po proizvodnji struje, bila najlošija otkad hidroelektrana postoji, a 2026. za sada ne donosi bitno poboljšanje.
Leto liči na zimu
Škobalj upozorava i na drugu stranu jednačine, potrošnju. Zbog sve intenzivnije upotrebe klima uređaja, letnji vrhovi potrošnje sada su izjednačeni sa zimskim, što dodatno opterećuje sistem baš u trenutku kada je proizvodnja iz hidroelektrana najslabija.
Dugoročno rešenje, kaže Škobalj, nije u jednom izvoru nego u širem miksu. Srbija bi, po njegovoj oceni, do 2027. mogla da donese odluku o ulasku u nuklearni program, dok bi u naredne petnaestak godina optimalan scenario obuhvatao reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, nuklearne kapacitete i obnovljive izvore.
Do tada, EPS računicu zatvara postojećim kapacitetima i apelom na potrošače. Živković je ponovio poziv predsednika, premijera i ministarke građanima da smanje potrošnju.
“Pridružio bih se pozivu predsednika i premijera i ministarke i apelovao, pozvao i zamolio građane Srbije da racionalno troše električnu energiju, jer je to jedan od načina da pomognemo Srbiji i da pomognemo Elektroprivredi Srbije, a s druge strane, niko neće ostati bez svog ličnog komfora.”
