Penzija samo 46% plate, avgustovski ček stiže 2. septembra

Prosečna penzija u Srbiji iznosi 46 odsto prosečne plate, pokazuje poređenje dva najnovija zvanična podatka. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) je 25. avgusta objavio da prosečna penzija za jul iznosi 56.822 dinara, dok je prosečna neto plata u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bila 120.401 dinar.

Svetska banka preporučuje da taj odnos, poznat kao stopa zamene, iznosi najmanje 60 odsto. Na razliku upozorava i predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija:

„Po normativi Svetske banke taj odnos treba da bude 60 odsto i iako naše zakonodavstvo nema propisanu najnižu granicu u tom smislu, mi smatramo da bi prosečne penzije trebalo da imaju toliko učešće u prosečnoj plati“, kaže Grabundžija za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ima 1.650.000 korisnika penzija, a više od milion njih, skoro dve trećine ukupnog broja, prima penziju nižu od proseka. Oko 450.000 penzionera prima iznos ispod najniže penzije, koja od decembra 2025. iznosi 31.092 dinara za zaposlene i samostalne delatnosti, odnosno 24.443 dinara za poljoprivrednike. Sindikat traži da se u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ugradi odredba da nijedna nova penzija ne može biti niža od najnižeg iznosa.

Kada stižu avgustovske penzije

RFPIO je objavio kalendar isplate avgustovskih penzija po kategorijama korisnika. Prvi na redu su penzioneri iz samostalnih delatnosti, koji novac dobijaju 2. septembra, kada isplata i počinje. Poljoprivredni i vojni penzioneri primaju penziju 5. septembra preko tekućih računa, odnosno 7. septembra na kućne adrese i na šalterima pošta. Najbrojnija grupa, penzioneri iz radnog odnosa, novac dobija 9. septembra na tekuće račune. Poslednji na redu su korisnici penzija iz republika bivše SFRJ, kojima novac stiže 10. septembra.

Ko dobija jednokratnu pomoć i koliko

Uz redovnu avgustovsku penziju, država od 14. septembra isplaćuje i jednokratnu novčanu pomoć, podeljenu u tri razreda prema visini penzije. Korisnici penzija do 31.092,11 dinara dobijaju 35.000 dinara, oni sa penzijom od 31.092,12 do 56.822 dinara dobijaju 27.500 dinara, a korisnici penzija preko 56.822 dinara dobijaju 20.000 dinara. Isti datum, 14. septembar, važi i za korisnike dečjeg dodatka, socijalne pomoći i boračkog dodatka, koji dobijaju po 25.000 dinara, i za borce bez boračkog dodatka, kojima sleduje 10.000 dinara. Penzioneri ne moraju ništa da prijavljuju, novac stiže automatski preko RFPIO, na isti način na koji im se isplaćuje penzija.

Grabundžija za Biznis.rs kaže da sindikat pozdravlja svaku pomoć, ali da ona ne rešava suštinski problem: „Podržavamo svako povoljno rešenje za penzionere, ali se zalažemo da jednokratna povećanja uđu u prosek penzije.“ Po njegovim rečima, to bi značilo da korisnici sa primanjima ispod proseka i ispod najniže penzije dobiju trajno viši status, jer se, kako kaže, ne živi od jednokratne pomoći jednom godišnje ili jednom u dve godine.

Kao punoletni građani, penzioneri dobijaju i dodatnih 6.000 dinara, koje država svim punoletnim državljanima isplaćuje od 22. do 25. septembra.

Direktor RFPIO Relja Ognjenović je 22. avgusta, na tribini sa penzionerima u zemunskoj Altini, rekao da je za mere namenjene penzionerima obezbeđeno 377,2 miliona evra i da će novac biti isplaćen bez zaduživanja:

„Važno je da znate da nismo pozajmili nijedan dinar i da se nismo zadužili.“

Povećanje penzija se najavljuje do kraja godine

Pored jednokratnih davanja, vlast najavljuje i redovno godišnje usklađivanje penzija, koje bi umesto od januara 2027. moglo da počne da se primenjuje još pre kraja 2026. godine. Prema dosadašnjim najavama, povećanje bi trebalo da iznosi 9,2 odsto. O najavljenom rastu penzija i izdvajanjima za tu meru ranije smo pisali u tekstu „Vučić: penzije rastu kao plate, izdvojeno 100 milijardi“.

Grabundžija ističe da to nije vanredno povećanje, nego redovno godišnje usklađivanje, i da bi vanredno povećanje, da ga je bilo, moralo da stigne još u maju ili junu, kao što je ranije bilo uobičajeno usklađivanje dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra. Po njegovoj oceni, ni najavljenih 9,2 odsto nije veliko povećanje kada se uzme u obzir inflacija i rast cena komunalnih usluga i osnovnih životnih namirnica, jer je, kako kaže, taj rast „već pojeo“ najavljeno povećanje.