Glamočić najavio izmenu subvencija, ratari prete protestom

Podsticaj za seme od 17.000 dinara po hektaru (~145 EUR) još nije isplaćen, a setva je počela, rekao je danas Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. Kleut je za agenciju Beta najavio ulične proteste ako ministar poljoprivrede Dragan Glamočić promeni visinu subvencija mimo zakona. Ratari posle sušnog leta i loših prinosa kažu da nemaju novca ni za gorivo, a da je zemlja suva i teška za obradu.

Šta je ministar najavio o podsticajima?

Glamočić je pre dva dana izjavio da će se poštovati kalendar isplata subvencija, ali da za biljnu proizvodnju novac neće dobiti svi linearno. Nešto više pripašće onima koji gaje intenzivnije kulture, dakle voće, povrće, cveće i lekovito bilje, kao i stočarima, dok bi proizvođači pšenice i kukuruza dobili manje. Ministar je to obrazložio rečenicom „Ko više plaća porez, logično je da dobije više podsticaja“, ali nije objasnio koliko će ko dobiti.

Kleut tvrdi da je to novina uvedena baš u trenutku kad ratari čekaju isplatu. Prema njegovim rečima, Glamočić je „opet smislio novine da više dobiju oni koji plaćaju veći porez“. Uzrok takve politike Kleut vidi u nestručnosti ili lošoj nameri ministra, s tim što, kako kaže, više veruje u lošu nameru, jer je nemoguće da ministar ne zna koliki su troškovi proizvodnje.

Šta Kleut poručuje ministru?

Predsednik banatskog saveza osporava ministrovo pravo da menja iznose koje propisuje zakon:

„Ko je Glamočić da menja visinu subvencija koje su propisane zakonom. Ogromno je nezadovoljstvo poljoprivrednika koji će organizovati proteste na ulicama ako Glamočić tu ideju nezakonito sprovede“

Kleut je uporedio domaće prilike sa hrvatskim: tamošnjim ratarima je zbog suše dodeljena dodatna pomoć od 80 evra po hektaru (~9.400 RSD), a u Srbiji, kako je rekao, nema isplate ni predviđenih osnovnih subvencija. Optimalni rok za setvu pšenice, dodao je, počinje da teče ovih dana i traje do kraja meseca.

Kako stanje opisuju proizvođači iz Mačve i sa Stiga?

Goran Vasić, predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, kaže da nije mogao da obradi zemlju za uljanu repicu, a da meteorolozi, po njegovim rečima, ne najavljuju kišu u naredna dva meseca. Vasić je ljut i zbog podsticaja od 100.000 dinara (~853 EUR) za krave prvotelke, koji je ministar, kako navodi, svojevoljno ukinuo. Ta mera je, prema njegovom navodu, dogovorena pre dve godine, kad je ministar bio Aleksandar Martinović, a premijer Miloš Vučević, da bi se podržalo govedarstvo. Vasić tvrdi i da je Ministarstvo pokušalo da je ukine već prošle godine, ali je odustalo pod pritiskom.

Najviše zamera ministru to što mere bira bez pitanja proizvođače:

„Pričaju o dijalogu. Gde je dijalog. Po kom modelu će Glamočić da isplati subvencije. Ja obrađujem 100 hektara zemlje, pa valjda neko i nas treba da pita šta je potrebno poljoprivredi, umesto što Glamočić sam menja usvojena pravila, pa posle pitaju što nema rezultata u poljoprivredi“

Vasić je osporio i ministrovo objašnjenje o padu cene mleka. Prema njegovim rečima, Glamočić tvrdi isto što i mlekare, da cena pada jer mleka ima na tržištu više nego što je potrebno, a on na to odgovara: „Pa, neka smanje uvoz mleka.“ Na tvrdnju da broj stoke pada Vasić odgovara da je kravi potrebno tri godine da se othrani, pa da se oteli i počne da daje mleko.

Nedeljko Savić, predsednik udruženja poljoprivrednika „Stig“, odustao je od uljane repice jer je zemlja toliko suva da seme ne bi niklo. Priprema zemlju za pšenicu, ali kaže da ide teško, iako je nedavno palo oko devet litara kiše po kvadratnom metru, što smatra nedovoljnim. Za repromaterijal se zadužio i dug planira da vrati proizvodima posle naredne žetve, zbog čega je morao da ostavi manju količinu pšenice i suncokreta kao rezervu.

Šta sledi?

Kleutova najava protesta je uslovna: ulice dolaze tek ako se visina subvencija promeni mimo zakona. Glamočić nije precizirao koliko bi dobijali ratari, a koliko proizvođači voća, povrća i stoke, pa se iznosi o kojima udruženja govore za sada vezuju samo za postojeće mere. Ranije smo pisali o konkursu za bunare, na kome država plaća do 80% troška, a rok je 16. oktobar.