Srbija među predvodnicima regiona po zalihama nafte
Priit Enok iz Sekretarijata Energetske zajednice izdvaja Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju kao predvodnice po zalihama nafte, dva dana pred Forum o nafti u Beogradu.
Sekretarijat Energetske zajednice objavio je 5. oktobra razgovor sa Priitom Enokom, stručnjakom za naftu u tom telu, i Ijanom Murom, osnivačem i direktorom lista The Oil Market Journal. Enok u njemu navodi da su Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija predvodnice regiona po zalihama nafte, jer sve tri imaju usvojene propise i već formirane fizičke rezerve. Razgovor je objavljen dva dana pre 18. Foruma Energetske zajednice o nafti, koji će se 7. oktobra održati u beogradskom hotelu Metropol.
Šta Enok kaže o zalihama nafte u regionu
Enok ne govori o tome koliko dana potrošnje te zalihe pokrivaju. Jedino što kaže jeste da je reč o solidnim količinama izraženim u broju dana pokrivenosti, a nijedan od izvora ne navodi konkretan broj. Njegova ocena glasi:
„Sve tri zemlje imaju uspostavljeno zakonodavstvo i već su formirale fizičke zalihe, sa solidnim količinama izraženim u broju dana pokrivenosti. Nažalost, izgradnja zaliha nafte je relativno skupa i zahteva budžetska izdvajanja ili dobre modele finansiranja.“
Ostale članice Enok opisuje drugačije. Moldavija je dobro napredovala sa zakonodavstvom, ali joj sada treba brža primena. Albanija ima pripremljene nacrte i, po njegovim rečima, malo posla do kraja. U Bosni i Hercegovini zakon na državnom nivou još nije usvojen, ali je Federacija ulagala u skladišta i u fizičke zalihe. Za Moldaviju i Albaniju Enok govori samo o propisima, a o njihovim zalihama ne govori ništa.
Enok je izneo i zašto se ceo posao otežava. Neke zemlje su, kaže, imale tendere za kupovinu nafte planirane baš za početak 2026, a onda je stigao šok na tržištu i sredstva više nisu bila dovoljna da se tenderi završe. Nije naveo koje su zemlje u pitanju.
Zašto je zaliha nafte pitanje celog regiona?
Prema Enokovom objašnjenju, nafta se ponaša drugačije od struje i gasa:
„Snabdevanje naftom veoma se razlikuje od snabdevanja strujom, pa i od gasa cevovodima. Nafta je u velikoj meri vođena tržištem. Ona ide onome ko ponudi najviše.“
Iz toga izvodi zaključak da nijedna članica ne može sama da se zaštiti, jer, kako je rekao, ne postoji moldavsko ni jermensko tržište nafte:
„Upravljanje krizom nije domaće pitanje. Imati nekoliko hiljada tona za snabdevanje sopstvenih vatrogasaca kod kuće tek je mikro sloj. Ovde je zapravo reč o solidarnosti: samo zajedničkim delovanjem možemo se izboriti sa globalnom krizom.“
Uvodni tekst Sekretarijata ocenjuje da su napad na Iran u februaru i poremećaj protoka kroz Ormuski moreuz doneli najoštriji šok u snabdevanju naftom u više od pola veka. Enok to potvrđuje svojim rečima: „Nismo videli ovakvu godinu u poslednjih 50 i više godina, sa pravim šokom u snabdevanju i geopolitičkim događajima koji neprestano utiču na tržišta, vlade, politike i potrošače.“
Šta Mur očekuje od zime
Mur navodi da je posle napada Izraela i Sjedinjenih Država na Iran kroz Ormuski moreuz povremeno izostajalo oko 21 milion barela dnevno, što je oko 20% svetske ponude. Tržište je, po njegovoj oceni, reagovalo oštro, ali slabije nego što se očekivalo. Razlog vidi u Kini, koja je višak iz druge polovine 2024. i iz 2025. iskoristila za punjenje sopstvenih zaliha, pa je u drugom i trećem kvartalu mogla da kupuje manje.
Ta mogućnost je, upozorava Mur, iscrpljena: američke strateške rezerve su u velikoj meri ispražnjene, a Kina je verovatno potrošila dobar deo svojih. Ranije smo pisali da je Međunarodna agencija za energiju (IEA) iz strateških rezervi pustila 325 miliona barela, a Mur sada procenjuje da se Kina pred zimu vraća na tržište, što bi cene podiglo. Kao rizike za zimu navodi:
- američke izbore početkom novembra
- sezonu remonta rafinerija, uz američke rafinerije koje rade sa iskorišćenošću od 98%
- prelazak na tražnju za lož-uljem
- manjak ruskog dizela, zbog napada Ukrajine na ruske rafinerije
Mur kaže:
„Naš strah je da bismo mogli videti nove skokove cena, i to prilično dramatične.“
O dizelu dodaje da se zbog zabrane u Evropi ruski dizel ne isporučuje u regione van nje, pa „te zemlje licituju za iste pošiljke kao i mi Evropljani“.
Koordinaciona grupa za naftu i program foruma u Beogradu
Sekretarijat osniva Koordinacionu grupu za naftu, po uzoru na istoimenu grupu Evropske unije. Njen zadatak je praćenje tržišta, razmena podataka i usklađivanje članica kada dođe do prekida u snabdevanju. Enok kaže da bi grupa dala platformu za ažurniju sliku ponude i potražnje, jer formalna statistika zna da kasni. Direktiva o zalihama nafte, podsetio je, od ugovornih strana traži i planove za vanredne situacije, ne samo rezerve:
„Pripremljenost za krizu je više od posedovanja rezervi nafte. Direktiva o zalihama nafte zahteva od ugovornih strana Energetske zajednice da imaju planove za vanredne situacije.“
Na forumu u Beogradu se očekuju ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i direktor Sekretarijata Artur Lorkovski, uz predstavnike Evropske komisije, IEA, nacionalnih institucija i energetskih kompanija. Teme su otpornost tržišta nafte i lanaca snabdevanja, uticaj geopolitičkih tenzija na evropsko tržište i zaštita kritične energetske infrastrukture od fizičkih, sajber i hibridnih pretnji. Razgovor je objavljen na engleskom, pa su citati ovde preneti u prevodu.
