Cena gasa 76 evra, Srbija u rezervi ima 707 miliona kubika

Srbija u zimu ulazi uz cenu gasa od oko 76 evra po megavat-satu, odnosno oko 780 evra za hiljadu kubnih metara, što je dva do tri puta više nego pre energetske krize. Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je na regionalnom energetskom samitu u Beogradu da zemlja istovremeno ima rekordnih 707 miliona kubnih metara gasa u rezervi. Cenu i poređenje sa krizom izneo je za RTS energetski stručnjak Željko Marković, a o količinama i zimi u Evropi govorili su i urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković i dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević.

Ove izjave ne mere isti rizik. Količina gasa je jedno pitanje, a cena po kojoj se on plaća i koja povlači struju naviše drugo, i ocene govornika se razlikuju upravo po toj liniji.

Zašto gas određuje i cenu struje?

Marković objašnjava da gasne elektrane, zbog cene goriva koje troše, povlače naviše cenu električne energije. Cena gasa, prema njegovim rečima, još nije na rekordnim nivoima iz 2022. godine, ali je dva do tri puta viša nego pre krize.

„Gas je najkritičniji, ali posledično i električna energija onda ide uz te visoke cene gasa“, ocenio je Marković.

Cene struje u poslednjim danima izgledaju ovako:

• na evropskim berzama između 180 i 220 evra po megavat-satu
• u Srbiji oko 195 evra po megavat-satu
• u večernjim vršnim satima 400 do 450 evra po megavat-satu

Marković je govorio i o CBAM taksi, koja pogađa izvoz električne energije iz Srbije u Evropsku uniju. Značajnijeg napretka u rešavanju tog pitanja za sada nema, rekao je. Jedini pomak je to što se za obračun više ne uzima samo proizvodnja iz lignita, nego nacionalni energetski miks, uključujući hidroelektrane. Taksa ostaje dovoljno visoka da izvoz struje u pojedinim situacijama bude ekonomski neisplativ.

Koliko gasa Srbija ima u rezervi?

Ministarka je na samitu navela rezervu od 707 miliona kubnih metara i dodala da je ona u porastu. Srbija godišnje potroši 3 do 3,5 milijardi kubnih metara, pa rezerva, po našem računu, odgovara otprilike petini do četvrtini godišnje potrošnje. Istu situaciju ministarka je opisala ovako:

„Izuzetno je kritična situacija pred zimsku sezonu, koja veoma podseća na 2022. godinu, bar kada su u pitanju cene ili rast cena energenata. Svedoci smo da je gas otišao na preko 780 evra za hiljadu metara kubnih, da barel nafte košta oko 100 dolara, da se cena električne energije kreće u rasponu između 180 i 220 evra po megavatu“, kazala je Đedović Handanović.

Putniković je za RTS ocenila da Srbija neće imati problem sa količinama:

„Mi imamo popunjena skladišta gasa u Banatskom Dvoru i ovo što je zakupljeno u Mađarskoj. Obnovljen je pre neki dan aranžman sa Rusijom, tako da će biti dopremanja gasa. Nećemo imati taj problem“, rekla je Putniković.

Za proizvodnju struje, dodala je, u zemlji ima dovoljno uglja na deponijama, a nije potrošena ni sva voda iz raspoloživih hidroenergetskih kapaciteta. Razgovaraće se i o novim gasnim pravcima za naredne zime.

Koliko su puna evropska skladišta?

Evropska skladišta popunjena su oko 72 do 73%, kaže Marković, što je znatno ispod uobičajenih nivoa za ovaj period, kada je popunjenost bila blizu 90%. Radičević navodi isti nivo od oko 72% za Evropsku uniju.

Za Nemačku se brojke razlikuju. Radičević kaže da su tamošnja skladišta popunjena oko 58%, dok Marković govori o nešto više od 50%. Zajednički im je zaključak da zima odlučuje. Marković upozorava na kombinaciju faktora:

„Ukoliko se napravi kombinacija loše hidrologije, hladne i suve zime i loših zaliha gasa, onda može doći do većih problema u snabdevanju kupaca u zapadnoj Evropi gasom“, rekao je Marković.

Radičević dodaje da postoje procene o toplijoj i vetrovitijoj zimi, koja bi donela veću proizvodnju struje iz vetroparkova i manju potrošnju gasa u elektranama.

„Druge pak prognoze kažu da ukoliko ne bude tako topla zima, u januaru bi Nemačka mogla da bude u problemu po pitanju gasa“, upozorio je Radičević.

Šta je sa naftom i dizelom?

Nafta košta oko 100 dolara po barelu. Zemlje G7 dogovorile su se da u naredna četiri meseca iz strateških rezervi oslobode do 100 miliona barela dizela i sirove nafte. Prema Radičeviću, Nemačka je već oslobodila oko 20 miliona barela dizela, a Francuska oko 15 miliona. Jedan od dva RTS teksta iz kojih ovo uzimamo navodi tone umesto barela, ali jedinica je barel, što potvrđuje i Markovićevo poređenje: taj iznos je otprilike jedan dan svetske potrošnje.

„Može pomoći, ali moramo biti svesni da ne može da reši krizu“, rekao je Marković o puštanju nafte iz rezervi.

Ranije smo pisali da je Srbija među predvodnicima regiona po zalihama nafte, ali tržište goriva ostaje zategnuto. U Nemačkoj se dizel na pumpama prodaje po 2,30 do 2,40 evra po litru, a na auto-putevima oko 3 evra. Oko polovine dizela koji morem stiže u Evropu dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ministarka je upozorila da su cene dizela na Mediteranu dostigle 1.370 dolara po toni. Putniković navodi da trenutno nema velikih nestašica dizela, ali da će cene ostati visoke, a da pitanje licence Naftne industrije Srbije rešenje čeka iz meseca u mesec.

Koje nove rute snabdevanja stižu?

Marković ističe da je za zemlju koja je uvozno zavisna od gasa najvažnije da ima više pravaca:

„Mi smo uvozno zavisni od gasa i dobro je da imamo što više mogućih ruta snabdevanja“, rekao je Marković.

Povezivanje sa Grčkom preko Severne Makedonije, prema njemu, otvara pristup tečnom prirodnom gasu sa terminala u Aleksandrupolisu, a gas može stizati i iz Sjedinjenih Država ili severne Afrike, uključujući Alžir. Marković je to sažeo rečenicom:

„Imamo izbor dobavljača gasa i samim tim ne zavisimo od jednog dobavljača.“

Ako interkonektor Grčka i Severna Makedonija dostigne najavljenih 9,5 milijardi kubnih metara godišnje, to je višestruko više od godišnje potrošnje Srbije. Srpsko ministarstvo saopštilo je da se taj izvozni kapacitet Grčke očekuje 2027. Deo gasa mogao bi da prolazi kroz Srbiju ka drugim članicama Evropske unije, što bi donelo i prihode od tranzita.

Đedović Handanović je na samitu najavila da radovi na interkonekciji sa Severnom Makedonijom počinju sledeće nedelje, u okolini Vranjske Banje. Srpski deo trebalo bi da bude gotov u prvom kvartalu 2028, ali to zavisi od eksproprijacije, rekla je. Severna Makedonija planira da svoj segment izgradi pre kraja iste godine. Grčki deo ogranka koridora trebalo bi da proradi najkasnije krajem 2026, a severnomakedonska veza sa Grčkom sledeće godine. Severna Makedonija sada ima gasnu interkonekciju samo sa Bugarskom.

Grčki ministar životne sredine i energetike Stavros Papastavru rekao je da će Centralnoj Evropi biti potrebno dodatnih 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Srbija i Severna Makedonija razmatraju i produžetak produktovoda od Soluna do Skoplja do Niša, a severnomakedonska ministarka Sanja Božinovska poručila je da je njena država spremna da učestvuje u studiji izvodljivosti.