Izvršitelj i 6.000 dinara: akcionari fonda bez zaštite

Jednokratna naknada od 6.000 dinara (oko 51 evro) nema istu zaštitu od izvršitelja kod svih primalaca, jer je isplata uređena sa dva zakona koja o prinudnoj naplati kažu različito. To pokazuje slučaj Dušana Ćuće iz Smedereva, kome je, prema njegovim rečima, novac sa računa skinuo izvršitelj iako nema dug. N1 je o tome pisao ovih dana, a navodi potiču od samog Ćuće: izvršitelj u tekstu nije imenovan.

Šta tvrdi Dušan Ćuća iz Smedereva?

Ćuća je za N1 ispričao da je prvi put otišao na šalter pošte da podigne naknadu i da su mu tamo rekli da je račun blokiran:

„Kada sam prvi put otišao na šalter pošte da podignem novac - tih famoznih 6.000 dinara, rekli su mi: Vaš račun je u blokadi, morate da odete do najbliže poslovnice Poštanske štedionice”

Sutradan je otišao u Poštansku štedionicu, preko koje se naknada i isplaćuje. Tamo je, kaže, saznao ko je novac uzeo:

„Bila je gužva, čekao sam dugo u redu, i tamo su mi rekli da mi je novac sa računa skinuo izvršitelj. Pitao sam - koji izvršitelj, rekli su mi da u to nemaju uvid”

Problem je potom prijavio na portalu Uprave za trezor, preko kog se i podnosila prijava za naknadu, i ostavio mejl i broj telefona. Odgovor je stigao u utorak, 6. oktobra, i Ćuća ga je opisao ovako:

„Od tada je prošlo pet dana i danas (utorak, 6. oktobar) dobijam SMS poruku da treba da se obratim Ministarstvu privrede”

Sa tim ministarstvom, kaže, nikada ništa nije imao. Na portalu Ministarstva pravde proveravao je da li ima postupaka prinudne naplate preko izvršitelja i tvrdi da ih nema. „Nemam ništa ni kod jednog izvršitelja”, poručio je za N1. Ne zanima ga samo tih 6.000 dinara, već se pita koliko ima ovakvih slučajeva.

Zašto su jedni primaoci zaštićeni, a drugi nisu?

Isplatu uređuju dva propisa. Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života u članu 13 propisuje da novčana naknada od 6.000 dinara „ne može da bude predmet izvršenja u smislu zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje”. Ta zaštita važi za građane koji su se prijavljivali preko portala Uprave za trezor, kao i za još neke kategorije.

Nosioci prava na besplatne akcije Aerodroma, NIS-a i Telekoma ujedno su akcionari Akcionarskog fonda, a njima novac stiže po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Sredstva isplaćena po tom zakonu nisu izuzeta od izvršenja. Ćuća je uplatu dobio kao akcionar Fonda, pa prema tumačenju koje iznosi N1 nije zaštićen. Da je naknada došla po prvom zakonu, izvršitelj ne bi mogao da zahvati nijedan dinar.

Kako je isplata bila organizovana?

Prijava preko portala Uprave za trezor trajala je do 21. septembra, a isplata građanima koji su se prijavili predviđena je od 22. do 25. septembra preko Banke Poštanska štedionica. Nosiocima prava na besplatne akcije novac je isplaćen 22. septembra iz sredstava Akcionarskog fonda, bez prijave. Bez prijave su naknadu dobili i penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći, čiji su podaci preuzeti iz evidencija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Rokovi za podizanje novca takođe se razlikuju: građani bez statusa nosioca prava na besplatne akcije imaju godinu dana, dok za nosioce tog prava roka nema. Ministar finansija Siniša Mali objavio je na Instagramu:

„Preko milion građana se do sada prijavilo za jednokratnu novčanu naknadu u iznosu od 6.000 dinara”

Za probleme sa prijavom, podacima ili isplatom predviđena je reklamacija, koja se podnosi izborom opcije „Prijava problema” na istom portalu.