Milanče Radosavljević napunio Tašmajdan uz ovacije
Veteran narodne muzike održao je prvi solistički koncert u Beogradu, a hiljade ljudi dočekale su ga ovacijama, samo nekoliko dana pošto je objavio prvu novu pesmu posle 25 godina.
- Milanče Radosavljević održao je 3. jula prvi solistički koncert u Beogradu, na stadionu Tašmajdan.
- Hiljade ljudi dočekale su ga ovacijama, uz emotivno obraćanje na startu.
- Nekoliko dana ranije objavio je novu pesmu "I siromah ima dušu", premijera je bila 30. juna.
- Reč je o njegovoj prvoj novoj pesmi posle 25 godina.
Milanče Radosavljević napunio je Tašmajdan. Veteran narodne muzike održao je 3. jula prvi solistički koncert u Beogradu tokom cele karijere, a hiljade ljudi dočekale su ga ovacijama koje su odzvanjale i pre nego što je izašao na binu.
Za pevača koji je u devetoj deceniji života ovo nije bio običan nastup. Ovo je bio dug san. Pola veka je pevao po svadbama, slavama i televizijama, a prvi put je pred njim bila puna beogradska pozornica, samo njegova. Publika to nije zaboravila da mu vrati.
Koncert je otvorio simbolično, pesmom “Dao bih ovo malo života”. Već posle prvih stihova Tašmajdan se pretvorio u jedan veliki hor. Ljudi su pevali svaku reč, a on je stajao na bini vidno potresen. “Nije lako biti na mom mestu. Ide mi plač”, rekao je publici, ne krijući emocije.
Zašto je ovaj koncert važan Milančetu
Nastup na Tašmajdanu stigao je u trenutku kada Milanče ponovo puni naslove. Nekoliko dana pre koncerta objavio je novu pesmu “I siromah ima dušu”, čija je premijera bila 30. juna. Reč je o njegovoj prvoj novoj pesmi posle 25 godina, pa je pažnja bila zagarantovana.
Reakcije nisu kasnile. Pesma je za samo nekoliko sati skupila hiljade pozitivnih komentara, a publika je jedva čekala da je čuje uživo. Za izvođača koji decenijama peva o teškim sudbinama i malom čoveku, naslov nove pesme zvučao je gotovo kao lični moto. Nije morao mnogo da objašnjava, ljudi su ga razumeli.
Na repertoaru je te večeri bilo više od trideset kompozicija, među njima i pesme sa kojima su odrastale generacije. Nisu to bili hitovi koji se puštaju na radiju svaki dan, ali su to pesme koje ljudi znaju napamet. I upravo to je bila poenta cele večeri.
Da li je narodna muzika ponovo u modi
Prizor sa Tašmajdana pokazao je nešto što se u estradnim analizama često previđa. Publika za izvornu i staru narodnu muziku nije nestala, samo je čekala povod da izađe iz kuće. Milanče je taj povod dao.
Dok mlađi izvođači pune arene uz spektakularnu produkciju, Radosavljević je pokazao da može da napuni Tašmajdan glasom, harmonikom i pesmama koje traju. Bez velike marketinške mašinerije, bez skandala, bez rijaliti drame. Samo pevanje.
Za mnoge u publici to je bila i mala nostalgična nota. Neki su došli sa roditeljima, neki sa decom, a mnogi su priznali da su njegove pesme slušali u kolima celog života. Kada jedan pevač uspe da spoji tri generacije na istom mestu, to više nije samo koncert. To je događaj.
Milanče je na kraju večeri delovao kao čovek koji je konačno dobio ono što je dugo čekao. Emotivan, zahvalan i pomalo neveran da se sve to dešava baš njemu.
A vi, da li biste otišli na koncert pevača koji je čekao pola veka na svoju beogradsku pozornicu?
