Mala Cana na pomenu Andriji Bajiću: „Volim te, živote moj“

Četrdesetodnevni pomen pevaču Andriji Bajiću održan je u subotu, 15. avgusta, na Novom groblju u Beogradu, a opelo je počelo u 10 časova. Bajić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Njegova supruga, pevačica Svetlana Tomić, poznatija kao Mala Cana, zakasnila je na opelo. Stigla je do groba tek na sam pomen i tada se srušila na njega.

Plakala je i dozivala pokojnog supruga. Najbliži su pokušavali da je umire i da je podignu sa ploče. Pomenu su prisustvovali članovi porodice, prijatelji i Bajićeve ćerke.

Nije to bio prvi put da joj na tom mestu bude teško. Mala Cana je i ranije svakodnevno odlazila na grob, a jednom prilikom joj je na groblju pozlilo, pa je primala infuzije.

Šta je Mala Cana napisala uoči pomena

Obaveštenje o pomenu objavila je sama, na društvenim mrežama, u večernjim satima 9. avgusta. Uz fotografiju supruga napisala je kada se i gde ljudi okupljaju.

Obaveštavam rodbinu, prijatelje i kolege da će se 15. avgusta 2026. godine, sa početkom u 10 časova, na Novom groblju u Beogradu, održati četrdesetodnevni pomen mom voljenom suprugu Andriji Bajiću

Objavu je završila rečima oproštaja.

Neka ga anđeli čuvaju, a Bog mu podari Carstvo nebesko i mir njegovoj duši. Volim te, živote moj

Poziv je bio otvoren za kolege i za prijatelje, ne samo za porodicu. Šest dana kasnije okupili su se na Novom groblju.

Kada je Andrija Bajić preminuo?

Andrija Bajić preminuo je 7. jula 2026. godine, u 89. godini, posle teške bolesti. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde je četrdeset dana kasnije održan i pomen.

Između ta dva datuma udovica je bila u javnosti nekoliko puta, uvek u istom tonu. Objave koje je pisala suprugu čitale su se i prenosile, a gostovanja su prekidala kada bi se slomila.

Od frule u Jabučju do Aleje zaslužnih građana

Bajić je bio jedan od najpoznatijih predstavnika starije generacije pevača izvorne narodne muzike. Rođen je u selu Jabučje kod Lajkovca, u nadničarskoj porodici, kao jedno od sedmoro dece. Ime je dobio po dedi sa očeve strane.

Muzici se okrenuo u detinjstvu. Zajedno sa rođenim bratom Tomislavom počeo je da svira frulu i dvojnice i da uči tradicionalne narodne pesme. Braća su kasnije postala poznata kao duo Braća Bajić, a njihov prvi trajni snimak nastao je 1956. godine. Pesma „Idu dvoje, ne poznajem ko je“ ostala je zabeležena kao jedan od ranih snimaka njihovog zajedničkog rada.

Nastupali su i kroz kulturno-umetnička društva:

• KUD „Đoka Pavlović“
• KUD „Gradimir Mihajlović“
• samostalni koncerti kao duo, uz frulu i pevanje

U oba društva radili su kao frulaši, pevači i igrači. Tokom cele karijere ostali su pri izvornoj srpskoj narodnoj pesmi.

Bajić je pisao i za druge. Pesme je pisao i Svetlani Tomić i pomogao joj u profesionalnom razvoju, a poslovna saradnja je vremenom prerasla u ljubav i brak. Zato ono što se u subotu videlo na Novom groblju nije bio samo oproštaj supruge od supruga, nego i kraj jedne dugogodišnje muzičke saradnje.

Pomen je trajao kratko. Okupljeni su se razišli posle opela, a Mala Cana je ostala kraj groba, na istom mestu na koje dolazi od 7. jula.