Festival sportskog filma na Zlatiboru vraća se na početak
Petnaesto izdanje festivala sportskog filma na Zlatiboru traje od 20. do 23. avgusta i otvara se dokumentarcem o Dejanu Rambu Petkoviću, istim onim kojim je pre 15 godina sve počelo.
Pre petnaest godina, na prvom izdanju Međunarodnog festivala sportskog filma, publika u Kulturnom centru na Zlatiboru gledala je dokumentarac „O Gringo“, film o Dejanu Rambu Petkoviću. Ovog avgusta, na petnaestom izdanju, isti taj film ponovo ide prvog festivalskog dana, a čovek iz filma sedeće u sali kao dobitnik priznanja za životno delo. Malo koja manifestacija ima priliku da svoj jubilej zaokruži tako doslovno, bez ijedne retrospektivne montaže.
Petnaesti Međunarodni festival sportskog filma održava se na Zlatiboru od 20. do 23. avgusta, u Kulturnom centru i sa slobodnim ulazom, pod sloganom „Tradicija koja slavi upornost šampiona“. Program je predstavljen na konferenciji za novinare u Jugoslovenskoj kinoteci, što je za festival koji četiri dana živi na planini prilično jasna poruka o tome gde sam sebe vidi: ne u sportskoj rubrici, nego u filmskoj.
Ko je birao i ko će suditi
Za ovogodišnje izdanje prijavljeno je više od 100 filmova iz 30 zemalja, a selektor Ognjen Rakčević, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, izabrao je trideset ostvarenja za takmičarski i prateći program. Odnos je, dakle, jedan prema tri, što je selekcija u pravom smislu reči, a ne popunjavanje termina.
O nagradama odlučuje međunarodni žiri:
- reditelj Darko Bajić
- novinar Aleksandar Avramović
- dramaturškinja Metka Dedakovič, nekadašnja urednica RTV Slovenija
Sastav je pažljivo izbalansiran između rediteljske poetike, novinarskog čitanja sporta i dramaturškog oka, i to je za festival ovog profila važnije nego što zvuči. Sportski dokumentarac je žanr koji lako sklizne u promotivni materijal kluba ili saveza, pa mu je potreban žiri koji ume da razlikuje montiranu emociju od dramaturškog luka.
Dve premijere: Boškov i osamdeset godina Partizana
Festivalsku premijeru imaće film „Vujke, jedan jedini“, posvećen treneru Vujadinu Boškovu, u produkciji Medijske mreže i režiji Gradimira Brankovića. Boškov je jedan od retkih ljudi iz našeg sporta čiji je javni govor sam po sebi bio autorski postupak, pa je i materijal za film utoliko zahvalniji, i utoliko opasniji, jer se lako svede na niz anegdota.
Premijeru ima i dokumentarac „Na svetu ništa lepše ne može da postoji“, snimljen povodom osamdeset godina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, u produkciji kuće Subplot Media i režiji Filipa Čolovića. Film kombinuje arhivsku građu, igrane sekvence i svedočenja sportista, dakle formu koja se poslednjih godina ustalila kao standard jubilarnog dokumentarca u post-jugoslovenskom kontekstu.
Nagrada koja stiže na pogrešnu adresu
Od ove godine festival uvodi i priznanje za najbolji sportski podkast godine, i to je potez koji priznaje ono što je publici odavno jasno: sportska priča se danas isto toliko sluša koliko i gleda. Prvi laureat je novinar Edin Avdić, za podkast „X&O’s CHAT“, a nagrada će posle njegove iznenadne smrti biti uručena porodici. Nova kategorija tako počinje posthumnim priznanjem, što nije bila namera nikoga ko ju je osmislio.
Na svečanom otvaranju biće uručena i priznanja za životno delo i za doprinos sportu i filmu. Prema najavi direktorke festivala Olivere Nikitović, dobitnici su:
- fudbaleri Dejan Rambo Petković i Slavka Kanjevac
- stonoteniserka Branka Batinić
- strelac Goran Maksimović
- atletičar Dane Korica
- sportski novinar Stevan Kovačević
Specijalna priznanja idu Jugoslovenskom sportskom društvu Partizan za osamdeset godina postojanja i Stonoteniserskom klubu Jedinstvo iz Užica, povodom ulaska u prvu ligu.
Šta Zlatibor dobija članstvom u FICTS
Festival je član Međunarodne federacije sportskog filma i televizije, FICTS, organizacije koju priznaje Međunarodni olimpijski komitet, i deo je lanca World FICTS Challenge. Pobednički filmovi sa Zlatibora time stiču pravo učešća na svetskom finalu u Milanu. To je ona vrsta institucionalne veze koja se u najavama obično navede u poslednjem pasusu, a zapravo je razlog zbog kojeg autori iz trideset zemalja uopšte šalju svoje filmove na planinu u zapadnoj Srbiji.
Ostaje ono što jubilej čini jubilejom. Program koji se otvara filmom kojim je sve počelo, sa protagonistom tog filma u publici, nije samo lepo smišljena simetrija. To je i test: petnaest godina kasnije, gledaćemo koliko je dokumentarac iz 2010. izdržao vreme, i koliko je festival koji ga je tada prikazao za to vreme porastao.
