Žička hrisovulja Saši Radojčiću uručena u Žiči
Na Preobraženje je u manastiru Žiči pesniku Saši Radojčiću uručena Žička hrisovulja, čime je zatvoren četvorodnevni 35. Žički duhovni sabor u Kraljevu i Žiči.
Pod svodovima Žiče, na dan kad se u crkvenom kalendaru slavi Preobraženje Gospodnje, ime pesnika je za trenutak potisnulo ime praznika. Saši Radojčiću je danas, 19. avgusta, u srednjovekovnom manastiru uručena Žička hrisovulja za 2026. godinu, priznanje koje nosi povelju sa zlatnim pečatom i ikonu Preobraženja Gospodnjeg. Time je zatvoren 35. Žički duhovni sabor “Preobraženje”, četvorodnevna manifestacija koja se od nedelje, 16. avgusta, odvijala između Kraljeva i Žiče.
Obrazloženje žirija glasi da se nagrada dodeljuje “za poeziju osluškivanja i smisla koji nam se obnavlja i otkriva”, formulacija koja se dobro uklapa u ono što je o Radojčićevom pismu rečeno i dan ranije, na naučnom skupu u Kraljevu. Organizatori sabora, tradicionalno, ostaju isti: Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani”, Narodni muzej Kraljevo i Književni klub Kraljevo.
Saša Radojčić rođen je 1963. u Somboru. Diplomirao je na beogradskom Filozofskom i Filološkom fakultetu, predaje filozofiju umetnosti na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i prevodi sa nemačkog. Ta kombinacija, filozofija na jednoj strani i prevodilački rad na drugoj, nije uzgredan biografski detalj nego se, sudeći po onome što je izneto na naučnom skupu posvećenom njegovom delu, prepoznaje i u samim stihovima.
Sabor je otvoren 16. avgusta u 20 časova, u galeriji Narodnog muzeja Kraljevo, izložbom posvećenom akademskom slikaru Draganu Pešiću. Dan kasnije, 17. avgusta, laureat je predstavljen kraljevačkoj publici u Narodnoj biblioteci “Stefan Prvovenčani”, gde su o njegovom delu govorili Mileta Aćimović Ivkov i Sonja Milovanović. Usledio je, 18. avgusta, naučno-kritički skup sa devet izlaganja, koji je otvorila direktorka biblioteke Danka Spasojević, a predsedavao mu je Dragan Hamović.
Baš taj skup, više nego sama svečanost uručenja, pokazuje zašto je žiri prepoznao Radojčića kao pesnika koji zaslužuje ovogodišnju hrisovulju. Devet izlaganja gledalo je njegov opus iz gotovo suprotstavljenih uglova: Jelena Marićević Balać bavila se odnosom poezije i stvarnosti, Milica Ćuković funkcijom stvari u pesničkom svetu, Lenka Nastasić iskustvom čitanja, Ana Gvozdenović njegovim romanima, Marija Blagojević dugim pesmama, Jovana Milovančević slikama grada, Milan Anđelković dijalogom u poeziji, a Lazar Bukumirović figurama ponavljanja. Kada se toliko različitih metoda sastane oko jednog opusa, a ne otkrije se da je reč o slučajnosti nego o strukturi koja stvarno izdrži toliko čitanja, to samo po sebi govori nešto o pesniku koga sabor nagrađuje. Hamović je, predsedavajući skupom, Radojčićevu poeziju odredio kao “slojevitu i verodostojnu”, a upravo je ta slojevitost ono što je popodnevni program pretvorilo u nešto ozbiljnije od proforme koja obično prati ovakve svečanosti.
Istog dana, u biblioteci je otvorena i izložba “Biblioteka Preobraženje”, povodom tri decenije te edicije, dok su u kraljevačkoj Gimnaziji, u programu “Književnost i mladi”, gostovali pesnici Julijana Veličkovska iz Severne Makedonije, Andreas Unterveger iz Austrije, Srđan Čeperković, Amar Ličina i Branislav Jovanović. Noć uoči Preobraženja pripadala je poeziji na otvorenom: u dvorištu Adžića kuće svoje stihove čitali su Goran Stanković, Srđan Čeperković, Svetlana Kalezić, Sonja Veselinović, Amar Ličina, Branislav Jovanović, Andreas Unterveger i Julijana Veličkovska.
Sabor koji traje četiri dana i uspe da u taj okvir stavi izložbu, tribinu, naučni skup i dva pesnička čitanja, retko kad ostane upamćen samo po imenu na povelji. Ovogodišnji je, čini se, dobio i to: laureata čije delo je izdržalo devet različitih čitanja u istom danu, a da nijedno od njih nije delovalo kao višak.
