Iz klimatizovane sobe pravo na žegu: temperaturni šok
Nagli prelaz iz hladne sobe u letnju vrelinu obara vrat, ramena i pritisak. Lekari objašnjavaju kako da se zaštitiš pre nego što se žega vrati sredinom jula.
- Nagli prelaz iz hladne sobe u spoljnu vrelinu izaziva ukočenost vrata i ramena, prehlade, glavobolje i osećaj slabosti.
- Klima ne bi trebalo da bude ispod 24 do 26 stepeni, a razlika u odnosu na spolja ne veća od 6 do 7 stepeni.
- Najugroženiji su stariji, deca, trudnice i srčani bolesnici; savet je više tečnosti, svetla odeća i sklanjanje sa sunca od 10 do 17 časova.
- Posle nevremena 2. jula stiglo je svežije vreme, ali se žega vraća sredinom jula sa temperaturama preko 35 stepeni.
Da li si osetila da te posle par sati u rashlađenoj kancelariji, čim izađeš napolje, uhvati ukočen vrat ili glavobolja? Nisi umislila. Lekari to zovu temperaturni šok, i sada, dok se leto vraća punom snagom, dešava se češće nego što misliš.
Suština je jednostavna. Telo se u hladnoj prostoriji navikne na jednu temperaturu, a onda ga za nekoliko sekundi dočeka razlika od deset ili više stepeni. Krvni sudovi se naglo skupljaju pa šire, mišići se stegnu, a pritisak počne da skače. Kod nekih ljudi to prođe kao blaga nelagoda. Kod drugih se pretvori u prehladu usred jula, tvrdoglavu glavobolju ili bolove u ramenima koji traju danima.
Zašto te temperaturni šok tako lako obori?
Kriva je razlika, ne sama klima. Kada uređaj namestiš na 19 ili 20 stepeni, a napolju je 35, praviš svom telu razliku koju ono ne stigne da isprati. Mišići vrata i ramena reaguju prvi, jer su najizloženiji hladnom mlazu koji duva odozgo. Odatle dolazi ona poznata ukočenost koju osetiš tek uveče.
Ima još jedna zamka. Hladan vazduh isušuje prostoriju, pa se isušuju i sluzokože nosa i grla. To je otvoren poziv za viruse, i tako usred najtoplijih dana pokupiš prehladu. Kod srčanih bolesnika nagle promene pritiska nose i ozbiljniji rizik, pa se kod njih ne radi samo o nelagodi.
Najosetljiviji su stariji, deca, trudnice i ljudi sa srčanim tegobama. Njihovo telo sporije reguliše temperaturu, pa svaki nagli skok pogađa jače. Ako spadaš u neku od ovih grupa, ova pravila nisu preporuka nego mera opreza.
Kako da se zaštitiš, korak po korak
Nekoliko sitnica menja celu priču, a nijedna te ne košta ništa.
Prvo, ne spuštaj klimu ispod 24 do 26 stepeni. Neka razlika u odnosu na spoljnu temperaturu ne bude veća od šest do sedam stepeni. Biće ti prijatno, a telo neće doživeti udarac svaki put kad izađeš.
Drugo, ne stoj direktno ispod mlaza. Okreni krilca uređaja tako da vazduh ide u vis ili u stranu, nikad pravo u vrat i leđa. Ako sediš za stolom ceo dan, prebaci se dalje od uređaja ili stavi laganu maramu preko ramena.
Treće, pij vodu i kad nisi žedna. Rashlađena prostorija te prevari pa zaboraviš na tečnost, a telo je i dalje gubi. Laganija i svetla odeća od prirodnih materijala pomaže da se ne pregreješ čim kročiš napolje.
Četvrto, izbegavaj sunce između 10 i 17 časova. To su sati kada je razlika između hlada i ulice najveća. Ako moraš da izađeš, napravi prelaz postupno, zastani minut u hladovini pre nego što uđeš u punu žegu.
I peto, kada se vraćaš u rashlađen prostor iz vreline, ne juri odmah pod klimu. Daj telu par minuta da se smiri. Taj kratak predah je razlika između prijatnog osveženja i ukočenog vrata sutradan.
Posle nevremena od 2. jula dobili smo nekoliko svežijih i promenljivih dana, taman da odahnemo. Ali po najavama, žega se vraća sredinom jula, sa temperaturama preko 35 stepeni. To znači da klima ponovo radi non-stop, a temperaturni šok opet vreba na svakom izlasku iz zgrade.
Nauči telo da voli postepen prelaz, ne nagli. Malo pažnje sada ti čuva vrat, glavu i pritisak kroz ceo ostatak leta.
A kako ti podešavaš klimu tokom najtoplijih dana, i da li si već osetila taj neprijatan trzaj kad iz hlada zakoračiš u vrelinu?
