Vodič za put na more: kada su gužve i koji prelazi štede sate

Sezona letovanja ušla je u onaj deo kalendara kada se pitanje kada krenuti pokazuje kao jednako važno koliko i pitanje kuda se putuje. Ko planira put na jug, ka grčkim plažama, brzo shvati da razlika između dobro i loše izabranog termina polaska nije nekoliko minuta, već nekoliko sati provedenih u koloni. Praktičan raspored pomaže da se to izbegne, a osnovna logika je jednostavna: gomila vozila kreće u istim satima, pa ko izađe iz tog ritma prolazi lakše.

Najveće gužve pri odlasku beleže se petkom u popodnevnim satima i subotom pre podne, kada se poklope oni koji završavaju radnu nedelju i oni koji su rezervisali smeštaj od subote. Povratak ka Srbiji najgušći je nedeljom, kada se veliki broj gostiju istovremeno vraća sa mora. Tokom jula i avgusta, u samom vrhuncu sezone, zadržavanje na graničnim prelazima može dostići dva do tri sata, a u pojedinim terminima i duže.

Kada je pravo vreme za polazak?

Odgovor leži u satnici, ne samo u danu. Kritičan deo dana je od 6 do 15 časova, kada je saobraćaj ka jugu najgušći i kada se kolone najbrže formiraju. Najkraća zadržavanja beleže se noću, u periodu od ponoći do 6 časova ujutru, pa savet koji se najčešće ponavlja glasi: polazak planirati za večernje ili noćne sate. Vožnja kroz noć ima i praktičnu prednost jer se veći deo puta pređe pre nego što se dnevna vrelina i najgušći talas vozila uopšte pojave.

Uz izbor termina, korisno je pratiti stanje na granicama u realnom vremenu. Trenutna zadržavanja mogu se videti preko namenskih sajtova i kamera na prelazima, što putniku daje priliku da u poslednjem trenutku promeni plan i skrene ka manje opterećenom prelazu. Takva provera pre polaska danas je jednako deo pripreme koliko i punjenje rezervoara ili provera guma.

Koji prelazi ka Grčkoj štede vreme?

Glavni prelaz ka Grčkoj, Evzoni, u sezoni je i najopterećeniji, pa se upravo tu stvaraju najduže kolone. Zato se sve češće preporučuju alternativni prelazi na koje mnogi putnici zaborave. Ka Grčkoj se, umesto najprometnije rute, može krenuti preko Dojrana, prelaza Medžitlije-Niki ili preko Prohora Pčinjskog, gde su zadržavanja često znatno kraća.

Alternativni prelazi ponekad znače nešto duži put u kilometrima, ali ušteda vremena na samoj granici zna da nadoknadi tu razliku, naročito u danima kada su glavne rute u zastoju. Ideja nije da se glavni prelaz izbegava po svaku cenu, već da putnik ima spreman plan B. Kombinacija tri elementa, izbor termina van špica, noćni ili večernji polazak i spremna alternativna ruta, u praksi je ono što najviše skraćuje vreme na putu ka moru.

Vredi imati na umu da svaki od ovih saveta pomaže da se smanji gužva, ali da vremenske prilike, radovi na putu ili vanredne kontrole mogu promeniti sliku iz dana u dan, pa je fleksibilnost putnika i dalje najveći saveznik. A vi, da li radije birate noćnu vožnju bez gužve ili dnevni polazak uz rizik od kolone na granici?