Virus Zapadnog Nila u komarcu na Čukarici: šta sad raditi

Da li je virus Zapadnog Nila sada i u beogradskim komarcima? Jeste, potvrđen je u jednom uzorku. Nalaz je objavljen 13. avgusta 2026, a komarac je izlovljen na teritoriji opštine Čukarica, u Ranžirnoj stanici „Železnik”.

Do sada smo o groznici Zapadnog Nila pisali kao o priči iz komšiluka, iz Grčke i Severne Makedonije. Sada je laboratorijski nalaz kod insekta i na našem terenu, i to u opštini iz koje su i oba pacijenta koja leže u bolnici.

Analizu je uradila laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenje životne sredine JKP „Gradska čistoća” Beograd, metodom Real-time PCR.

„Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP ‘Gradska čistoća’ Beograd tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila”, rekla je Dubravka Planinac iz tog sektora.

Zaraženi komarac pripada rodu Culex. Vrsta u saopštenju nije precizirana. Culex pipiens jeste komarac koji se kod nas navodi kao glavni prenosilac virusa i odomaćen je u Srbiji, ali nalaz ne kaže da je baš ovaj uzorak određen do te vrste.

Zašto je važno što je to Čukarica

Zato što je to ista opština iz koje su i prva dva ovosezonska pacijenta. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” registrovao je 6. avgusta prva dva slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila u ovoj godini.

Reč je o Beograđanima starim 75 i 82 godine. Oba pacijenta su hospitalizovana na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, zbog razvoja neuroinvazivnog oblika bolesti.

Sezona prenošenja virusa u Srbiji traje od juna do novembra, pa je avgust mesec kada se prijavi najveći broj slučajeva.

Kada se zaprašuje i gde

Ekipe „Gradske čistoće” izvodile su suzbijanje odraslih komaraca 13. i 14. avgusta, uređajima sa zemlje i sa vode, u terminu od 3.30 do 7 časova.

Tretmani su obuhvatili lokalitete od Pančevačkog mosta ka Crvenki, Jojkićev Dunavac, površinu od Pančevačkog mosta ka Malom Raju na levoj obali Dunava, Barajevo, centar Sopota, Resnik, Mladenovac, Kanarevo brdo, Miljakovac i Višnjičku banju.

Jedna kvaka postoji i vredi je znati pre nego što se naljutiš što u tvom kraju nije bilo ekipe.

„Tretmani će biti sprovedeni isključivo ukoliko vremenski uslovi budu dozvolili, a to podrazumeva odsustvo kiše, optimalne temperature i snagu vetra”, objasnila je Planinac.

Kiša, dakle, pogoduje razmnožavanju komaraca, a preparati su termolabilni pa akcija tada pada. Sektor u međuvremenu nastavlja svakodnevni monitoring brojnosti komaraca na teritoriji svih beogradskih opština, a laboratorija nastavlja analizu izlovljenih uzoraka.

Pet koraka koje možeš da uradiš već večeras

• Koristi repelent svaki put kada izlaziš uveče, ne samo kada ideš u prirodu.
• Stavi mrežice na prozore, posebno u sobi u kojoj spavaju stariji ukućani.
• Isprazni podmetače za saksije, stare gume i burad u dvorištu, to su idealna mesta za razmnožavanje.
• Ako imaš septičku jamu, koristi propisane preparate.
• Izbegavaj boravak napolju u terminu najveće aktivnosti komaraca, od 19 do 24 časa.

Ovo nije naša improvizacija, to je preporuka iz samog saopštenja.

„Molimo sugrađane da se ponašaju savesno, da obavezno koriste repelente, mrežice protiv komaraca i da izbegavaju boravak napolju tokom perioda najveće aktivnosti ovih insekata u terminu od 19 do 24 časa”, istakla je Planinac.

Ako u kraju primetiš da je komaraca naglo više, prijava ide Servisnom centru Grada Beograda na broj 11-0-11, radnim danima od 7 do 22 sata i subotom od 8 do 14 sati.

Koji su simptomi i kada se javiti lekaru?

Kod većine zaraženih simptoma nema. Batut navodi da oko 80 odsto inficiranih nema nikakve znake bolesti.

Kod manjeg dela zaraženih klinička slika liči na grip: nagla povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor, blag prolazan osip i uvećane limfne žlezde.

Neuroinvazivni oblik, onaj zbog kog se ide u bolnicu, javlja se u manje od jedan odsto slučajeva. Njegovi znaci su glavobolja, ukočen vrat, tupost, dezorijentisanost, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Batut upozorava da je smrtnost veća kod starijih, naročito preko 80 godina, i da se kod takvih simptoma odmah javlja izabranom lekaru.

Čovek je za ovaj virus slepi domaćin, glavni rezervoar zaraze su ptice, i sa čoveka se infekcija dalje ne prenosi. Znači, briga oko ukućana koji je oboleo nije na mestu. Briga oko komarca u sobi jeste.