Groznica Zapadnog Nila: šestoro obolelih u tri okruga

Da li se groznica Zapadnog Nila proširila van Beograda? Jeste, i to za deset dana. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je presek zaključno sa 16. avgustom 2026: od početka sezone nadzora, dakle od 1. juna, u Srbiji je registrovano šest slučajeva neuroinvazivnog oblika bolesti.

Prva dva slučaja potvrđena su 6. avgusta i oba su bila u Beogradu. U preseku do 16. avgusta stigla su još četiri, po dva u Južnobanatskom i po dva u Srednjobanatskom okrugu. Broj obolelih se tako sa dvoje popeo na šestoro, a priča je iz jednog grada prešla u tri okruga.

Među obolelima su četiri muškarca i dve žene. Prosečna starost je 64 godine.

Ko je u većem riziku

Doktorka Dragana Plavša iz Instituta „Batut” navela je za Radio televiziju Srbije da su u većem riziku stariji od 80 godina, kao i osobe preko 50 godina sa oslabljenim imunitetom.

Rekla je i ono što se u vestima obično izgubi: većina ljudi koje ujede zaraženi komarac uopšte nema simptome. Zato zvanična brojka i prati samo neuroinvazivni oblik, onaj koji završi kod lekara i u laboratoriji. Kod svih ostalih infekcija se najčešće ne zna ni da se dogodila.

Kako se bolest prenosi

Ubodom zaraženog komarca, i nikako drugačije. Glavni prenosilac kod nas je Culex pipiens, obična kućna vrsta odomaćena u Srbiji. Sezona prenošenja virusa traje od juna do novembra, pa avgust nije kraj priče nego njena sredina.

Šta pokazuju brojke iz Evrope

U državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, i u regionu, do 13. avgusta je prijavljeno 426 lokalno stečenih slučajeva zaraze. Raspored po zemljama:

• Italija, 224 slučaja
• Grčka, 105
• Španija, 42
• Severna Makedonija, 30
• Rumunija, 18
• Francuska, 6
• Nemačka, 1

Na kontinentu je identifikovano 75 područja sa zabeleženim prisustvom virusa. Srbija sa svojih šest slučajeva nije među zemljama sa najvećim brojem obolelih, ali jeste u regionu u kom se virus svake sezone vraća.

Pet mera koje se primenjuju već večeras

Batut je uz presek objavio i preporuke. Nema tu ničeg skupog, sve staje u jedno popodne.

• Repelent na otkrivene delove tela kad izlazite napolje. Ne samo na ruke, i na noge i vrat.
• Duge rukave i duge nogavice, u svetlim bojama. Odeća neka bude komotna, jer komarci ubadaju i kroz pripijenu tkaninu.
• Mreže na prozorima i vratima, a po mogućstvu i oko kreveta. Boravak u klimatizovanom prostoru smanjuje broj insekata u sobi.
• Izbegavajte otvoreno u zoru i sumrak, to su sati kad su komarci najaktivniji. Isto važi za šume i močvare.
• Jednom nedeljno ispraznite svu stajaću vodu u dvorištu.

Zašto je stajaća voda najvažnija stavka

Zato što je jedina koja smanjuje broj komaraca, a ne samo broj uboda. Saksije sa podmetačem, posude za kućne ljubimce, kante, burad i odbačene gume koje skupljaju kišnicu, sve su to legla. Voda koja u njima stoji nedelju dana je dovoljna da se izlegu nove generacije.

Praktičan savet iz svakodnevne upotrebe: napravite od toga fiksan zadatak jednom nedeljno, uvek istog dana, i prođite ceo krug oko kuće. Podmetače pod saksijama ispraznite, posude za pse i mačke operite, a sve što stoji prazno u dvorištu okrenite naopako.

Ako putujete u inostranstvo, a naročito u tropska i suptropska područja, iste mere prevencije važe i tamo.

Kada odmah kod lekara

Neuroinvazivni oblik je onaj zbog kog se ova bolest i prati. Javite se izabranom lekaru odmah ako se pojavi nešto od ovoga:

• visoka temperatura
• jaka glavobolja
• ukočen vrat
• dezorijentisanost
• slabost mišića

Naša preporuka je da se ne čeka da simptomi prođu sami, pogotovo kod starijih članova porodice i kod onih koji već imaju oslabljen imunitet. Kod većine ljudi ubod komarca neće ostaviti nikakav trag, ali šest ljudi u Srbiji ove sezone jeste završilo u statistici koju vodi Batut.