Toplotni udar na žegi: simptomi kada zvati hitnu pomoć
Crveni meteoalarm ne prašta. Toplotni udar nije obično pregrevanje, već životno ugrožavajuće stanje. Evo koje znake ne smete da ignorišete i kada je trenutak da pozovete hitnu pomoć.
- Toplotni udar je životno ugrožavajuće stanje kada telesna temperatura pređe 40 stepeni i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
- Najugroženiji su deca do četiri godine i osobe starije od 65, kao i hronični bolesnici i oni koji rade na otvorenom.
- Institut Batut savetuje da se izbegava boravak napolju od 10 do 17 časova, a da soba danju bude ispod 32, a noću ispod 24 stepena.
- Prve znake dehidratacije mnogi previde: umor, suva usta i tamna mokraća.
Da li znate razliku između obične iscrpljenosti od vrućine i toplotnog udara? Ta razlika može da spasi život. Toplotni udar nije samo jače pregrevanje posle šetnje na suncu, već stanje u kome telo izgubi kontrolu nad sopstvenom temperaturom i ona pređe 40 stepeni. To je hitno stanje koje traži lekara, ne hladan tuš i čekanje da prođe.
Dok Srbija tone u crveni meteoalarm, ovo prestaje da bude tema za usputni razgovor. Najveći problem je što prvi znaci deluju bezazleno. Umor, suva usta i tamnija mokraća zvuče kao obična dehidratacija, a zapravo su prvo upozorenje da telo ne stiže da se hladi. Kad ih prepoznate na vreme, čaša vode i hlad reše stvar. Kad ih ignorišete, stvar krene nizbrdo.
Kako da prepoznate toplotni udar na vreme?
Postoji lista simptoma koje ne smete da odmahnete rukom. Jaka glavobolja koja ne prolazi. Mučnina i povraćanje. Izrazita malaksalost, kao da vam je neko isključio struju. Grčevi u mišićima. Ubrzan rad srca i promene pritiska. Kad se ovi znaci pojave zajedno, i pogotovo kad je koža vrela a osoba zbunjena ili pospana, to više nije za odmaranje u hladu.
To je trenutak kada zovete hitnu pomoć. Dok čekate, prebacite osobu u hlad, skinite višak odeće i hladite je vlažnim oblogama, posebno vrat, pazuh i prepone. Ponudite vodu samo ako je pri svesti. Nikada ne davajte tečnost osobi koja je dezorijentisana ili pospana, jer postoji rizik od gušenja.
Ono što ljudi najčešće pogreše jeste da čekaju. Kažu sebi da će malo da sednu i da će proći. Kod toplotnog udara vreme radi protiv vas. Svaki minut u kome telo ostaje pregrejano povećava rizik od ozbiljnih posledica po srce, bubrege i mozak.
Ko je najugroženiji i kako se zaštititi
Nisu svi jednako izloženi. Najugroženiji su najmlađi i najstariji, deca do četiri godine i osobe starije od 65. Njihova tela slabije regulišu temperaturu. Tu su i hronični bolesnici, pre svega kardiovaskularni, dijabetičari, bubrežni i plućni pacijenti, kao i svi koji rade na otvorenom po ceo dan.
Ako brinete o roditeljima ili maloj deci, ovih dana ih proveravajte češće nego inače. Jedan telefonski poziv baki koja živi sama može da bude presudan.
Zaštita nije komplikovana. Institut Batut savetuje da se izbegava boravak napolju u najtoplijem delu dana, između 10 i 17 časova. Kod kuće držite sobnu temperaturu ispod 32 stepena danju i ispod 24 noću. Kad izlazite, obucite laganu odeću svetlih boja, stavite šešir i naočare za sunce i nanesite kremu sa faktorom 30 ili većim.
Hidratacija je ključna, ali ne čekajte da ožednite. Pijte vodu tokom celog dana, u malim gutljajima. Birajte lagane obroke i namirnice bogate vodom, poput lubenice, krastavca i paradajza. Izbegavajte teška, masna jela i alkohol, jer dodatno opterećuju organizam.
Vrućina ove nedelje neće popustiti preko noći. Jeste li danas proverili kako se osećaju stariji članovi vaše porodice i imate li kod kuće dovoljno vode pri ruci?
