Leti srce radi više: zašto žega diže rizik od srčanog
Uz novi toplotni talas lekari upozoravaju da vrućina obara pritisak i zgušnjava krv. Evo ko je najugroženiji i kako se zaštititi već danas.
- Vrućina širi krvne sudove i obara pritisak, pa srce radi intenzivnije čak i dok mirujete.
- Znojenjem gubite tečnost i elektrolite, krv se zgušnjava i raste rizik od ugrušaka i poremećaja ritma.
- Najugroženiji su srčani bolesnici i oni koji piju lekove za pritisak, posebno diuretike.
- Zaštita je jednostavna: dovoljno tečnosti, bez napora između 11 i 17 časova i razgovor sa lekarom o letnjoj terapiji.
Da li žega zaista može da naškodi srcu, ili je to samo priča za penzionere? Može, i to više nego što mislite. Uz najavu novog toplotnog talasa lekari ponavljaju upozorenje: visoke temperature dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem, a posledice se ne osećaju uvek odmah.
Mehanizam je jednostavan. Kada je napolju vrelo, telo pokušava da se ohladi, pa širi krvne sudove i preusmerava krv ka koži. Pritisak pada, a srce mora da kuca brže i jače da bi nadoknadilo. Radi više i onda kada samo sedite u hladu. Tome se dodaje znojenje, koje ume da bude obilno i kada nemate osećaj da ste se preznojili.
Šta se dešava sa srcem kada temperatura poraste?
Sa znojem odlaze voda i elektroliti. Ako ih ne nadoknadite, krv postaje gušća, teže cirkuliše i lakše stvara ugruške. Upravo tu leži deo rizika: zgusnuta krv u kombinaciji sa suženim ili začepljenim arterijama može da izazove infarkt ili moždani udar. Kod nekih ljudi žega izaziva i poremećaj srčanog ritma, koji se javi naizgled niotkuda.
Nisu svi jednako ugroženi. Najveći oprez treba da imaju osobe sa oslabljenim srcem, sa začepljenim arterijama i sa nekontrolisanim pritiskom. Posebna priča su lekovi. Diuretici, tablete koje izbacuju višak tečnosti, tokom vrućina mogu da pojačaju dehidraciju. Isto važi za neke lekove za pritisak. Zato se terapija ne prekida na svoju ruku, ali se leti često prilagođava, i o tome odlučuje isključivo lekar.
Rizik rastu i navike koje nam se čine bezazlene. Fizička aktivnost u špicu vrućine, recimo trčanje ili rad u bašti oko podneva, ozbiljno opterećuje srce. Alkohol dodatno isušuje organizam, a slana hrana zadržava vodu i podiže pritisak. Kombinacija žege, piva i slanih grickalica na terasi zvuči kao letnji ritual, ali za osetljivo srce to je loš spoj.
Kako se zaštititi već danas
Prvi korak je najprostiji: pijte dovoljno tečnosti tokom celog dana, a ne tek kada ožednite. Voda je najbolja, uz izbegavanje velikih količina kafe i alkohola. Držite pri ruci čašu vode i ne čekajte osećaj suvih usta, jer je žeđ već znak da kasnite.
Drugi korak je izbegavanje napora između 11 i 17 časova, kada je sunce najjače. Šetnju, kupovinu i vežbanje pomerite u rano jutro ili veče. Ako morate napolje, tražite hlad, nosite laganu i svetlu odeću i pravite pauze.
Treći korak je razgovor sa lekarom. Ako uzimate lekove za pritisak, za srce ili diuretike, pitajte da li i kako da prilagodite dozu leti. To nije stvar sopstvene procene. Obratite pažnju i na znake upozorenja: vrtoglavicu, lupanje srca, mučninu, iznenadnu slabost ili bol u grudima. Ako se pojave, sklonite se u hlad, popijte vodu i potražite pomoć.
Toplotni talasi kod nas postaju sve češći i sve duži, pa ove navike vredi usvojiti kao deo leta, a ne kao vanrednu meru. Malo planiranja spašava dosta muke.
Kako vi rashlađujete organizam tokom najtoplijih dana, i da li ste primetili da vam vrućina utiče na puls i pritisak?
