NASA snimila krater od Falkona 9 na Mesecu

NASA je 18. avgusta objavila prve snimke i izmerene dimenzije kratera koji je na Mesecu napravio gornji stepen rakete Falkon 9 kompanije SpejsIks. Sonda Lunar Reconnaissance Orbiter (LRO) snimila je krater između 11. i 12. avgusta, šest dana posle udara koji se dogodio 5. avgusta. Do sada je bilo poznato samo da je do sudara došlo i gruba procena veličine, a nova objava prvi put donosi merenja sa slike i podatak o sastavu izbačenog materijala.

Krater se nalazi na koordinatama 19,4759 stepeni severne širine i 266,7138 stepeni istočne dužine, na nadmorskoj visini od 511 metara, u oblasti kratera Ajnštajn i Bel. Prema merenju NASA, širina kratera je oko 18 metara, a po dužini bačene senke procenjeno je da je dubina manja od tri metra. To je nešto pliće od prve procene koju je 6. avgusta objavio portal Nova, po kojoj bi krater bio dubok oko četiri metra, dok se procena širine od 18 metara u međuvremenu potvrdila.

Snimke je napravila uskougaona kamera sonde, koja razaznaje detalje veličine oko jednog metra. Sonda kruži od pola do pola za dva sata, na visini od oko 100 kilometara iznad Meseca, brzinom od oko 1,6 kilometara u sekundi, a inženjeri su je pri svakom prolazu naginjali tako da kamere gledaju ka mestu udara. Da bi lokacija uopšte ušla u vidno polje, bilo je potrebno šest dana.

Oko kratera se vide svetli i tamni zraci izbačenog materijala. Tamni zraci potiču od površinskog sloja koji su dugo menjali sunčev vetar, galaktički kosmički zraci i mikrometeoriti, i izbačeni su sa dubine od oko 46 centimetara. Svetli zraci su svež materijal izbačen sa veće dubine ispod površine.

Pronalaženje tačnog mesta udara išlo je preko nekoliko institucija. Centar za proučavanje objekata bliskih Zemlji pri NASA prosledio je svoju procenu timu južnokorejske sonde Danuri, čija je kamera snimila mesto udara nekoliko sati posle same eksplozije. Procena mesta pokazala se tačnom sa odstupanjem od oko jedan kilometar, a Danuri je NASA potom poslala koordinate koje su pomogle da se planira dalje snimanje samim LRO.

Izvori se razilaze oko toga koji je teret raketa zapravo nosila pre nego što je gornji stepen ostao da kruži svemirom. NASA i portal Phys.org navode da je stepen ostao posle januarskog lansiranja 2025. godine, kada je u svemir poneo mesečev lender Blue Ghost 1 američke kompanije Fajerflaj. Portal Nova, pozivajući se na ranije izveštaje, piše da je isti stepen nosio japanski lender Hakuto R kompanije Ispejs. Po pisanju Nove od 6. avgusta, u trenutku udara stepen se kretao brzinom od oko 8.700 kilometara na sat, a u svemiru je nekontrolisano lutao više od godinu dana jer posle isporuke teškog tereta nije imao dovoljno goriva za bezbedan povratak u Zemljinu atmosferu.

Nekoliko minuta posle udara, instrumenti Vrlo velikog teleskopa Evropske južne opservatorije u Čileu registrovali su tragove natrijuma i litijuma. Natrijum je poticao iz materijala izbačenog sa Meseca, dok je litijum verovatno bio ostatak same rakete.

Snimci koje je NASA objavila potvrđuju da je udar bio tačno na predviđenom mestu i daju precizniju sliku dimenzija kratera nego prve procene od pre dve nedelje, ali ne razrešavaju neslaganje oko toga koji je tačno teret raketa nosila pre lansiranja gornjeg stepena. Snimci takođe ne pokazuju sam trenutak udara, jer nijedna opservatorija nije uspela da zabeleži bljesak, pa ostaje otvoreno pitanje tačnog hemijskog sastava izbačenog materijala, koji bi mogla da potvrdi tek dodatna spektroskopska analiza.