AI procena starosti mozga predviđa rizik od demencije
Studija Alchajmer centra u Amsterdamu, objavljena u Neurology, pokazuje da AI procena starosti mozga bolje predviđa demenciju kod ljudi sa blagim padom pamćenja nego standardni pregled snimka.
Tim istraživača sa Alchajmer centra u Amsterdamskom univerzitetskom medicinskom centru, koji je vodio Stefan de Vris, pokazao je da algoritam veštačke inteligencije koji procenjuje starost mozga sa snimka magnetne rezonance predviđa prelazak u demenciju bolje nego standardno vizuelno očitavanje snimka, i to kod pacijenata koji se tek žale na pamćenje, a nemaju merljiv ispad na testovima. Rad je objavljen u časopisu Neurology, sa digitalnim identifikatorom 10.1212/wnl.0000000000218418. Prema saopštenju i tekstu na sajtu Medicalxpress, studija je objavljena 19. avgusta, dok drugi izvor navodi da je rad na internetu bio dostupan već od 10. avgusta.
Memorijske ambulante danas najčešće procenjuju atrofiju mozga vizuelnim ocenjivanjem snimka magnetne rezonance, po skalama poput ocene atrofije medijalnog temporalnog režnja ili globalne atrofije. Te skale su grube i ne hvataju suptilne promene u ranoj fazi opadanja pamćenja. Mera koju su holandski istraživači testirali, takozvani brain-PAD, u ranijim istraživanjima na opštim kohortama i pacijentima memorijskih ambulanti se već pokazala kao povezana sa rizikom od demencije, nezavisno od drugih poznatih faktora rizika. Novo istraživanje je proverilo da li ta mera nosi nešto više od onoga što lekari već vide na standardnom pregledu snimka.
Šta pokazuje mera brain-PAD?
Brain-PAD je skraćenica za razliku između starosti mozga procenjene sa snimka i stvarne starosti pacijenta, takozvani brain-predicted age difference. Istraživači su za procenu koristili dva unapred istrenirana algoritma, brainageR i cNeuro, koji sa strukturnog snimka magnetne rezonance izračunaju koliko mozak izgleda star. Kada je mozak stariji od hronološke starosti pacijenta, brain-PAD je pozitivan i, prema nalazima studije, svaka dodatna godina te razlike nosila je 6 odsto veći rizik od demencije, odnosno odnos hazarda 1,06. Kada su istraživači u model uključili i standardne vizuelne ocene snimka, dodatni rizik po godini razlike ostao je 4 odsto, što znači da mera nosi informaciju nezavisnu od onoga što lekar vidi golim okom.
U istraživanje je uključeno 799 pacijenata iz memorijskih ambulanti, 412 sa subjektivnim padom kognicije i 387 sa blagim kognitivnim poremećajem. Podaci su uzeti iz Amsterdamske kohorte za demenciju i projekta SCIENCe, iz perioda od 2002. do 2024. godine. Prosečna starost učesnika bila je 63,3 godine, a žene su činile 39,4 odsto uzorka. Pacijenti su praćeni u proseku 3,2 godine, i tokom tog perioda je 235 od njih, odnosno 29,4 odsto, prešlo u demenciju. Pored brain-PAD-a, istraživači su za svakog pacijenta imali i standardne vizuelne skale, među njima ocenu atrofije medijalnog temporalnog režnja, globalnu atrofiju, Kedamovu i Fazekasovu skalu, kao i podatak o statusu amiloida.
Razlika između dve grupe pacijenata bila je izražena. Kod ljudi sa subjektivnim padom kognicije, dakle onih koji se žale na pamćenje ali nemaju merljiv ispad na testovima, svaka dodatna godina starosti mozga podigla je relativni rizik od demencije za 9 odsto, odnosno odnos hazarda 1,09. Istraživači su iz tih podataka izveli i konkretnu granicu: pacijentima čiji je mozak na snimku izgledao bar 2,6 godina mlađi od njihove stvarne starosti, dat je 91 do 99 odsto izgleda da narednih dve do deset godina neće razviti demenciju. Kod pacijenata sa blagim kognitivnim poremećajem slika je drugačija, mera brain-PAD je tu dodala malo iznad onoga što su vizuelne ocene snimka već pokazivale, jer je kod njih atrofija po pravilu već vidljiva golim okom.
Šta studija ne dokazuje
Autori napominju da su podaci retrospektivni i da dolaze iz jednog centra, Alchajmer centra u Amsterdamu, pa nalaz tek treba potvrditi na nezavisnim kohortama pre nego što alat uđe u kliničku upotrebu. Povezanost između starijeg izgleda mozga i kasnijeg razvoja demencije nije dokaz uzročnosti, brain-PAD je pokazatelj rizika na nivou grupe pacijenata, ne dijagnostički test za pojedinca. Rezultat ne znači ni da algoritam sam može da zameni pregled lekara, istraživači ga vide kao dodatak vizuelnim skalama, ne kao njihovu zamenu. Za pacijente sa blagim kognitivnim poremećajem dobitak od merenja starosti mozga je, prema ovim podacima, mali, pa se najveća praktična korist za sada ograničava na najraniju fazu, kada je subjektivni pad kognicije jedini znak.
