NASA odradila probu pred lansiranje teleskopa Roman

Tim koji priprema lansiranje svemirskog teleskopa Nensi Grejs Roman obavio je u četvrtak, 20. avgusta, generalnu probu celog dana lansiranja. Vežba je poslednji veliki korak pred poletanje, zakazano za nedelju, 30. avgust, u 7 sati i 26 minuta po američkom istočnom vremenu, sa rampe Lansirni kompleks 39A u Svemirskom centru Kenedi na Floridi. Nosač će biti SpejsIks raketa Falkon Hevi.

Prema saopštenju NASA, proba je obuhvatila potpunu simulaciju operacija dana lansiranja: uključivanje sonde, simulirano punjenje rakete gorivom, lažne vremenske brifinge i uvežbavanje reakcije na kvarove i nepredviđene situacije. Timovi su tokom vežbe radili iz tri objekta, sa baze Svemirskih snaga Kejp Kanaveral, iz prostorija SpejsIksa u Svemirskom centru Kenedi i iz NASA prostorija u istom centru, gde su proveravali sve, od komunikacija do sistema misije. Ranije oznake te baze kao vazduhoplovne su zastarele: od 2020. godine ona zvanično pripada Svemirskim snagama Sjedinjenih Država.

Kad je datum pomeren

Datum lansiranja potvrđen je 20. avgusta na zajedničkoj sednici Odbora za svemirske studije i Odbora za vazduhoplovni i svemirski inženjering, u okviru Nacionalnih akademija nauka. Prema pisanju portala SpacePolicyOnline, vršilac dužnosti pomoćnika administratora za operacije u svemiru NASA Džoel Montalbano je na sednici pokazao slajd sa ranijim datumom za početak septembra, ali je odmah dodao da je taj podatak “just recently updated”, u prevodu tek nedavno ažuriran, i da je novi datum lansiranja 30. avgust. Administrator NASA Džared Isakman je i ranije, na aprilskom događaju u Godard centru, nagoveštavao da bi let mogao biti pomeren na avgust.

Oko toga kako tumačiti pomeranje datuma izvori se razilaze u naglasku. NASA na svom sajtu navodi da je projekat devet meseci ispred prvobitno planiranog roka, dok SpacePolicyOnline piše konkretnije, da je datum lansiranja pomeren sa početka septembra na 30. avgust. Oba izvora se slažu da je vremenski period skraćen, razlikuje se samo referentna tačka poređenja.

Do kraja meseca tehničari treba da smeste ceo teleskop u zaštitni omotač na vrhu rakete. Odatle Roman kreće ka tački L2 sistema Sunce i Zemlja, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, gde se već nalazi teleskop Džejms Veb.

Šta Roman treba da otkrije

Glavno ogledalo teleskopa ima prečnik od 2,4 metra, isto koliko i ogledalo Habla, ali je vidno polje najmanje sto puta šire. Prema navodima NASA, tokom rada misije Roman bi trebalo da izmeri svetlost milijardu galaksija. Sonda nosi dva glavna instrumenta, širokougaonu kameru Wide Field Instrument i koronograf, uređaj koji zaklanja svetlost matične zvezde kako bi se planeta u njenoj orbiti mogla videti direktno, umesto samo posredno.

Teleskop je nazvan po Nensi Grejs Roman, prvoj šefici astronomije u NASA, koja se u agenciji vodi i kao osoba zaslužna za nastanak Habla. Sonda teži oko 8.000 kilograma bez goriva, odnosno oko 10.500 kilograma sa gorivom. Osnovna misija je planirana na pet godina, ali goriva ima za najmanje deset. Portal 021 navodi da će teleskop prikupljati više od 500 terabajta podataka godišnje, dok je Habl za 35 godina rada sakupio oko 400 terabajta.

O NASA teleskopima ranije smo pisali povodom odluke agencije da odustane od spasavanja teleskopa Swift. Roman je, za razliku od te priče, misija koja tek počinje, i u narednih devet dana prolazi kroz poslednje pripreme pred let. Datum 30. avgust zavisi i od vremenskih uslova na Floridi, koji u ovo doba godine često poremete raspored lansiranja, tako da konačna potvrda stiže tek neposredno pred sam start.