Starship prvi put u orbiti, let prekinut posle tri sata
SpaceX je 28. septembra na 14. letu rakete Super Heavy-Starship dosegao orbitu i izbacio 26 satelita Starlink, ali se brod spustio kod Havaja, a ne kod Čilea.
Raketa Starship je u ponedeljak, 28. septembra 2026, prvi put dosegla orbitu. Na 14. letu sistema Super Heavy-Starship kompanija SpaceX izbacila je iz teksaškog kompleksa Starbase 26 satelita Starlink treće generacije. Let je ipak trajao oko tri sata umesto planiranih deset, a brod je završio u Tihom okeanu severno od Havaja, a ne kod obale Čilea.
Poletanje je bilo u 8.49 po istočnoameričkom letnjem vremenu, dakle u 14.49 po beogradskom. Prethodnih 13 suborbitalnih letova nije stiglo dalje od Indijskog okeana, a mnogi su se završili rušenjem broda. Ovo je i prvi put da Starship nosi operativni teret, a ne probni.
Kako je tekao uspon
Prvi stepen, Super Heavy, ima 33 motora Raptor na metan i oko 16 miliona funti potiska (oko 71 meganjutna). Cela raketa je visoka između 122 i 124 metra, zavisno od izvora. Dve minute i 20 sekundi posle poletanja motori prvog stepena počeli su da se gase, dok su se paljenjem šest motora gornjeg stepena odvajali stepeni.
Ni prvi stepen nije prošao bez kvara. Jedan motor se ugasio prerano tokom uspona, a prema Spaceflight Now ugasio se još jedan tokom paljenja za povratak. Stepen je ipak izveo uspravno spuštanje u Meksički zaliv, nekoliko milja od obale Teksasa. Nije bio predviđen za povratak na lansirnu rampu, a hvatanje mehaničkim rukama, koje je SpaceX do sada izveo četiri puta, na ovom letu nije pokušano.
Gornji stepen imao je sopstveni problem: jedan od šest motora ugasio se prerano na putanji koja je u početku bila suborbitalna. Kontrola leta je posle nekoliko minuta razmatranja procenila da su ostali motori ispravni i odlučila da nastavi. Kontrola leta je javila: “Starship je u orbiti”, uz klicanje prisutnih.
Brod je dosegao orbitu visine oko 275 kilometara (170 milja) po podacima agencije AP, odnosno 180 milja (oko 290 kilometara) po podacima Spaceflight Now, brzinom od oko 28.000 kilometara na sat. Preko dozatora u nosu brod je jedan po jedan izbacio 26 satelita, od kojih svaki ima deset puta veći kapacitet od prethodne generacije. Mreža Starlink već broji oko 11.000 satelita.
Zašto je let prekinut?
Plan je bio šest obilazaka Zemlje i spuštanje kod obale Čilea nešto pre 18 časova po istočnoameričkom vremenu. Kad su sateliti bili izbačeni, kontrolori su odlučili da brod vrate ranije. Razlog SpaceX nije zvanično naveo.
Brod je u atmosferu ušao stomakom napred, a pred spuštanje su se ponovo upalila tri motora Raptor. Spuštanje u okean bilo je u 11.57 po istočnoameričkom vremenu (17.57 po beogradskom). Kao i pri ranijim spuštanjima u more, brod se prevrnuo i eksplodirao kad su se zapalili ostaci goriva.
Musk je ranije ovog meseca na poslovnom skupu objasnio zašto je kompanija oprezna sa povratkom broda na kopno. Ako se brod raspadne iznad zemlje i komadi padnu na ljude, rekao je, “naša popularnost bi vrlo brzo opala”. Dodao je: “Zato smo ovde izuzetno oprezni.” Sledeći brod bi, ako nalazi ovog leta to dozvole, mogao da se vrati na rampu i bude uhvaćen mehaničkim rukama. Musk hvatanju daje jednake ili nešto bolje šanse, a ako uspe, SpaceX namerava da brod ponovo lansira do kraja godine ili početkom naredne. Inženjeri su za ovaj brod izmenili toplotni štit na osnovu pregleda broda izvučenog iz Indijskog okeana u julu.
Šta ovo znači za Artemis
Administrator NASA Džared Ajzakman čestitao je SpaceX-u na mreži X:
“Gorgeous launch, getting Ship to orbit and managing every step in a safe, responsible, and especially inspirational way.”
Ajzakman je dodao da NASA, kao i ostala zainteresovana javnost, želi da pomogne gde može, kako bi misije Starshipa postale rutinske.
Za NASA su orbita i povratak uslov za lunarni program. Artemis III, najranije sledećeg leta, planiran je kao probni let u orbiti oko Zemlje: kapsula Orion sa četiri astronauta treba da se spoji sa prototipovima lendera SpaceX-a i Blue Origina. Sletanje na Mesec predviđeno je tek za Artemis IV, najranije 2028, na lenderu koji prvi bude spreman.
SpaceX bi za tu misiju morao da lansira do petnaestak tankera koji bi lender snabdeli gorivom pre puta ka Mesecu. Spaceflight Now piše da mnogi posmatrači sa iskustvom iz NASA i industrije sumnjaju da SpaceX može da isporuči ispitan lender do 2028, pa NASA finansira i alternativni lender Blue Origina.
Šta ovaj let ne dokazuje
Jedan uspešan let ne govori o pouzdanosti sistema. Na oba stepena po jedan motor se ugasio prerano, a uzrok nije objavljen. Nije poznat ni razlog skraćenja leta, pa se ne može reći da li je posredi oprez ili tehnički problem. Gornji stepen još nije pokušao povratak na rampu, a Spaceflight Now navodi da nije poznato može li SpaceX da ispuni lunarni rok iz 2028. Ono što je potvrđeno je orbita, izbačenih 26 satelita i brod koji je sišao kontrolisano, ali u more.
