Geomagnetna bura i polarna svetlost u SAD i Novom Zelandu

Zemlja je od vikenda u struji brzog solarnog vetra, a geomagnetno polje planete dostiglo je u poslednja 24 sata, do ponedeljka 5. oktobra pre podne, nivo geomagnetne bure. Polarna svetlost je zbog toga snimljena daleko južnije od polarnih krugova, u SAD i na Novom Zelandu.

Šta je izazvalo geomagnetnu buru?

Američki sajt EarthSky navodi da struja brzog solarnog vetra stiže iz koronalne rupe, to jest oblasti manje gustine u spoljašnjoj atmosferi Sunca, odakle čestice lakše beže u svemir. Reč je o rupi pozitivnog polariteta na ekvatoru Sunčevog diska. EarthSky dodaje da posmatrači u dostupnim koronografskim snimcima nisu zabeležili koronalno izbacivanje mase usmereno ka Zemlji.

Spaceweather.com, koji vodi Tony Phillips, opisuje drugačiji tok. Prema tom sajtu, koronalno izbacivanje mase pogodilo je Zemlju 3. oktobra, a 4. oktobra stigla je i struja solarnog vetra. Taj sajt govori o „dvostrukom udaru” i dvodnevnoj buri nivoa G1 i G2.

Koliko je bila jaka?

Dva izvora ne daju isti odgovor. EarthSky piše da je geomagnetno polje dostiglo nivo G2, to jest umerenu buru, a da se Kp indeks kretao od 2 do 5, sa tri odvojena perioda bure nivoa G1 (Kp 5). Kp je skala od 0 do 9 kojom se meri poremećaj Zemljinog magnetnog polja, a po skali američke službe NOAA nivo G1 odgovara vrednosti Kp 5, dok G2 počinje na Kp 6. Zato maksimum Kp 5 ne ide uz G2 koji isti tekst navodi.

Spaceweather.com beleži maksimum Kp 5,67 u poslednja 24 sata. Taj sajt je 5. oktobra u 12.45 po UTC izmerio brzinu solarnog vetra od 549,1 kilometar u sekundi i gustinu od 3,8 protona po kubnom centimetru. Trenutni Kp indeks tada je iznosio 3,33, dakle poremećaj je već slabio.

Gde je viđena polarna svetlost?

Fotografija polarne svetlosti u zelenoj i ružičasto-ljubičastoj boji nastala je na jezeru Vermilion u Minesoti 4. oktobra u 22.43 po lokalnom vremenu. Spaceweather.com navodi da su se svetlosti videle i drugde u SAD, od Njujorka do Ajove, a najbolji prikaz zabeležen je na Novom Zelandu.

Šta se u međuvremenu događalo na Suncu?

Aktivnost baklji bila je niska. EarthSky beleži šest baklji klase B, najslabije od klasa koje se uopšte prate. Najjača, B9,6, potekla je iz aktivne oblasti AR4545 i dostigla vrhunac 5. oktobra u 6.01 po UTC, a nešto ranije, u 5.47, ista oblast dala je baklju B7,9. Na Sunčevom disku nalazi se pet numerisanih oblasti pega, sve male i magnetno jednostavne, a novih nije bilo.

Za naredne dane EarthSky prognozira sledeće:

• 5. oktobar: rano još aktivno, do nivoa G1, uz polarnu svetlost moguću samo na najsevernijim geografskim širinama
• 6. oktobar: nemirno do aktivno
• 7. i 8. oktobar: uglavnom mirno, solarni vetar se vraća blizu uobičajenih vrednosti

Verovatnoća baklji klase C do 8. oktobra procenjena je na 35 odsto, uz malu šansu za klasu M. Pošto su sve oblasti pega magnetno jednostavne, EarthSky smatra značajnije bljeskove malo verovatnim.

Šta ovi podaci ne govore?

Oba izvora su dnevni pregledi svemirskog vremena, a ne recenzirane studije, pa je ovo izveštaj o stanju, ne o otkriću. Razlika oko uzroka ostaje nerazrešena: jedan izvor poznaje samo struju iz koronalne rupe, drugi i izbacivanje mase od 3. oktobra. Ni oko jačine bure izvori se ne slažu, od G1 do G2.

Nijedan od dva izvora ne pominje viđenje polarne svetlosti u Evropi niti na geografskoj širini Srbije, pa se iz njih ne može zaključiti ni da je bila vidljiva ni da nije. Prognoza važi do srede i može se promeniti ako se brzina solarnog vetra odmakne od očekivane.