Drakonidi u noći sa četvrtka na petak, vrhunac u 3.00
Meteorski roj iz sazvežđa Zmaj najbolje se vidi već u četvrtak uveče, bez mesečine, ali se pojačana aktivnost za 2026. ne najavljuje.
Meteorski roj Drakonidi dostiže maksimum u noći između četvrtka 8. i petka 9. oktobra 2026. Predviđeni vrhunac je 9. oktobra u 1.00 po univerzalnom vremenu, što je 3.00 po srednjoevropskom letnjem vremenu. Čekanje do tada nije nužno, jer se ovaj roj bolje vidi uveče nego pred zoru.
Roj je aktivan od 6. do 10. oktobra. Najbolje vreme za posmatranje počinje čim padne mrak u četvrtak i traje do ranih sati petka. Razlog je neobičan za meteorske rojeve: radijant, tačka na nebu iz koje meteori kao da izviru, najviše stoji u sumrak, a kako noć odmiče, spušta se sve niže. Zato se Drakonidi razlikuju od većine rojeva, koji su najbolji pred svitanje.
Radijant je u glavi sazvežđa Zmaj, blizu zvezda Eltanin i Rastaban, pa se roj najbolje vidi sa severne hemisfere. Sazvežđe ne mora da se traži, jer meteori lete na sve strane neba.
Koliko meteora se može očekivati?
Izvori se ovde razilaze. Astronomski portal Star Walk navodi oko 5 meteora na sat, dok EarthSky računa na oko 10 na sat pod idealno tamnim nebom. Star Walk dodaje da su to procene takozvane zenitne satne stope, dakle broj meteora koji se vidi u jednom satu pod savršeno tamnim nebom sa radijantom tačno iznad glave, i da su stvarni brojevi obično niži.
Pojačana aktivnost se za 2026. ne najavljuje. EarthSky navodi da je mogućnost izliva neizvesna, dok Star Walk piše da se izliv ne očekuje i da treba planirati skroman, uobičajen broj. U većini godina Drakonidi daju najviše desetak meteora na sat.
Zašto je nebo ove godine tamno?
Mlad Mesec je 10. oktobra u 15.50 po univerzalnom vremenu, to jest u 17.50 po našem. Tanak opadajući srp zato ne smeta posmatranju. Prema Star Walku, to je glavna prednost ove godine: bez mesečine lakše se uočavaju i slabi meteori. Isti izvor beleži da su Drakonidi neobično spori, pa se lakše razlikuju od ostalih oktobarskih meteora.
Šta je kometa 21P/Đakobini-Ciner i zašto se roj prati?
Matično telo roja je mala periodična kometa 21P/Đakobini-Ciner. Ona se Suncu približi otprilike koliko i Zemlja, a zatim se udalji tek malo iza Jupiterove putanje i vrati se posle 6,6 godina. Poslednji put najbliža Suncu bila je 29. marta 2025.
Krhotine komete nisu ravnomerno raspoređene duž putanje, veći deo je još zbijen uz samu kometu. Zato roj ume da pređe u meteorsku oluju, što su istorijski podaci pokazali:
-
- i 1946. brojalo se po nekoliko hiljada meteora na sat
- 1985, 1998. i 2018. aktivnost je bila pojačana, ali bez oluje
-
- su posmatrači u Evropi, prema EarthSkyu, izbrojali više od 600 meteora na sat
Za 2011. i 2018. Star Walk navodi drugačije brojke: oko 300 meteora na sat 2011, a 2018. oko 150 na sat u trajanju od četiri sata. Razlika u podacima za istu godinu pokazuje koliko su ovakve procene neprecizne. Isti izvor navodi i da model objavljen 2011. predviđa mogući jak izliv 2062, ali da to ne isključuje ranije.
Šta sledi posle Drakonida?
Sledeći veliki oktobarski događaj su Orionidi, sa vrhuncem u noći između 21. i 22. oktobra. Star Walk procenjuje oko 20 meteora na sat, uz brzinu ulaska u atmosferu od 66 kilometara u sekundi (oko 148.000 milja na sat). Mesec će te noći biti rastući i osvetljavaće nebo u prvom delu noći, pa je bolje čekati pred zoru. O oktobarskom nebu pisali smo i ranije, kada smo objavili kada se Mesec nalazi kod Marsa i Jupitera.
Sve navedene brojke su prognoze, ne merenja. Zenitna satna stopa opisuje idealne uslove, a gradsko osvetljenje i oblaci broj vidljivih meteora smanjuju. Ni raniji izlivi, ni blizina komete 2025. ne dokazuju da će ovogodišnji roj biti jači od uobičajenog: nijedan od dva izvora to ne predviđa.
