Vakcina protiv ebole budi T ćelije i protiv soja Bundibugyo

Nemački centar za istraživanje infekcija (DZIF) saopštio je 14. oktobra 2026. da jedna doza licencirane vakcine Ervebo kod vakcinisanih izaziva T ćelije koje prepoznaju i virus Bundibugyo, soj ebole koji trenutno hara u Demokratskoj Republici Kongo. Vakcina je razvijena protiv drugog soja, Zair, a protiv Bundibugyo odobrene vakcine nema. Rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet Infectious Diseases, a prva autorka rada je dr Leonie Mayer.

Ko je radio studiju i šta je ispitivano?

Istraživanje su vodili dr Leonie Mayer i prof. Marylyn Addo iz Univerzitetskog kliničkog centra Hamburg-Eppendorf, zajedno sa prof. Christofom Geldmacherom i dr Rolandom Londt iz Univerzitetske bolnice LMU u Minhenu. Rad nosi oznaku DOI 10.1016/s1473-3099(26)00529-3. Ispitivali su vakcinu Ervebo, koju proizvodi kompanija Merck Sharp & Dohme, a koja je razvijena protiv soja Zair. U radu se ona vodi pod nazivom VSV-EBOV.

T ćelije su deo imunskog sistema koji prepoznaje delove virusa. Kod raznih virusa one doprinose kontroli infekcije i zaštiti od teškog oblika bolesti. Pošto mogu da prepoznaju očuvane delove virusa, one potencijalno reaguju i na srodne viruse, ali da li to važi za Bundibugyo posle vakcinacije u ljudi, do sada nije bilo poznato. Istraživači su zato uporedili tri virusa: Zair (u radu skraćeno EBOV), Bundibugyo (BDBV) i Sudan (SUDV). Glikoproteini Zair i Bundibugyo poklapaju se u 66,3 odsto aminokiselina, a Zair i Sudan u 56,3 odsto. Prva autorka je opisala postupak:

„Pomoću višestrukog poravnanja sekvenci, to jest paralelnog poređenja više aminokiselinskih sekvenci, utvrdili smo nekoliko sekvenci koje su u velikoj meri očuvane među glikoproteinima virusa EBOV, BDBV i SUDV, i ispitali smo kako ti delovi stupaju u interakciju sa imunskim sistemom primalaca vakcine.”

Tako izdvojene delove glikoproteina tim je zatim testirao na vakcinisanim ljudima.

Koliko ljudi je reagovalo na koji soj?

T ćelijski odgovor meren je kod 20 vakcinisanih, 28. dana posle jedne doze Ervebo vakcine:

• 16 ispitanika imalo je odgovor na glikoprotein soja Zair
• 13 ispitanika imalo je odgovor na glikoprotein soja Bundibugyo
• 7 ispitanika imalo je odgovor na glikoprotein soja Sudan

Većina vakcinisanih koji su reagovali na Zair imala je i T ćelije koje reaguju na Bundibugyo. Odgovor na Sudan bio je manje čest nego na Bundibugyo. Geldmacher je rezultat sažeo ovako:

„Naši nalazi pružaju prve dokaze da vakcinacija protiv ebolavirusa vakcinom VSV-EBOV izaziva T ćelijske odgovore koji unakrsno reaguju na BDBV.”

Zašto je ovo važno sada?

Prema podacima koje navodi DZIF, epidemija virusa Bundibugyo u Kongu druga je po veličini epidemija ebole u svetu, sa više od 6.000 potvrđenih slučajeva i smrtnošću od 48 odsto. Te brojke potiču iz saopštenja instituta i nismo ih proverili kod zdravstvenih vlasti. Ervebo je ranije pokazao delimičnu unakrsnu zaštitu kod majmuna, a kod vakcinisanih ljudi već su bila opisana antitela koja reaguju na Bundibugyo. Ono što je nedostajalo bio je podatak o T ćelijama kod ljudi, i taj podatak je sada dobijen.

Svetska zdravstvena organizacija ranije je najavila probu vakcine u Kongu do kraja oktobra. Studija DZIF-a se tom probom ne bavi, ali je Geldmacher njen značaj povezao sa tekućom epidemijom:

„Iako studija ima ograničenja zbog malog uzorka, u odsustvu vakcine specifične za BDBV, ona podržava sistematsku procenu vakcine protiv EBOV u kliničkim ispitivanjima tokom sadašnje epidemije BDBV.”

Rad su finansirali DZIF, evropski centar za pripremljenost na pandemije European Vaccines Hub for Pandemic Readiness i istraživački centar 1648, koji finansira nemačka fondacija DFG.

Šta ova studija ne dokazuje?

Ne dokazuje da Ervebo štiti od bolesti izazvane virusom Bundibugyo. Merene su T ćelije kod vakcinisanih, ne ishod kod zaraženih, i autori navode da nije poznato da li te ćelije poboljšavaju tok bolesti kod osoba zaraženih ovim sojem. Jedini oslonac su ranija istraživanja na majmunima, koja ukazuju da su T ćelijski odgovori potrebni za zaštitu koju vakcina pruža. Uzorak od 20 ljudi je mali, što priznaje i sam Geldmacher, a odgovor je praćen samo 28. dana posle jedne doze. Zato nalaz opravdava kliničko ispitivanje, ali ga ne zamenjuje.