Preminuo vizantolog Ljubomir Maksimović, akademik SANU

Akademik Ljubomir Maksimović, jedan od vodećih srpskih istoričara Vizantije i dugogodišnji potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, preminuo je u petak, 6. novembra 2026., u Beogradu, u 88. godini života. Vest o smrti objavila je SANU, a u saopštenju se navodi da je bio i profesor emeritus Univerziteta u Beogradu.

Maksimović se bavio vizantologijom, naukom koja proučava Vizantijsko carstvo, njegovu upravu, društvo i političke ideje. Glavne oblasti njegovog istraživanja bile su srpsko-vizantijski odnosi, društvene i državne strukture Vizantije, vladarska ideologija i politička teorija srednjovekovne Srbije.

Škola Georgija Ostrogorskog

Rođen je 27. novembra 1938. u Skoplju. Grupu za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu završio je 1961. Magistarski rad „Politička uloga Jovana Kantakuzina posle abdikacije (1354 do 1383)“ odbranio je 1965, a doktorsku disertaciju „Vizantijska provincijska uprava u doba Paleologa“ 1971. Mentor mu je bio akademik Georgije Ostrogorski.

Na matičnom fakultetu prošao je sva zvanja: za asistenta na Katedri za vizantologiju izabran je 1962, za docenta 1971, za vanrednog profesora 1978, a za redovnog 1986. Bio je prodekan od 1983. do 1985, upravnik Odeljenja za istoriju 1988/89, a zatim dekan od 1994. do 1996. Šef Katedre i Seminara za vizantologiju bio je od 1994. U penziju je otišao 2006, a 2007. postao je prvi profesor emeritus Univerziteta u Beogradu. Kao gostujući profesor radio je i u Parizu, Frankfurtu, Kelnu, na Kritu i na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Funkcije u Akademiji

Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2009. Potpredsednik SANU za društvene i humanističke nauke postao je 2015, ponovo je izabran 2019, a do 2023. bio je član Izvršnog odbora. Vizantološki institut SANU vodio je kao direktor od 1998. do 2022. Bio je i predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju, a od 2018. njegov počasni predsednik, kao i potpredsednik Međunarodne asocijacije za vizantijske studije.

Strana članstva imala su svoje datume: za dopisnog člana Atinske akademije izabran je 2001, za člana Evropske akademije prirodnih i humanističkih nauka i umetnosti u Parizu 2005, a članom Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu postao je 2015. Od 2016. bio je član Upravnog odbora Matice srpske.

Dela i priznanja

Objavio je više od 200 članaka i mnoštvo studija u Jugoslaviji, Srbiji, Grčkoj, SAD, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Bugarskoj, Rusiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Među knjigama se izdvajaju „Vizantijska provincijska uprava u doba Paleologa“, „Grad u Vizantiji. Ogledi o društvu poznovizantijskog doba“, „Vizantijski svet i Srbi“ i „Ogledi o političkoj moći u Vizantiji, činioci i oslonci“.

Među nagradama i počastima su:

• Oktobarska nagrada Beograda (1973)
• Naučni orden sa plavom trakom Univerziteta u Sofiji (1989)
• počasni doktorat Univerziteta u Atini (1999)
• nagrada za životno delo „Vladimir Ćorović“
• Zlatna medalja Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske
• počasno članstvo u Hrišćanskom arheološkom društvu u Atini, od 2020.

Datum komemoracije i sahrane do objavljivanja ovog teksta nije saopšten.