Sudbina OHR-a na vagi: Zapad bira Šmitovog naslednika

Upravni odbor Saveta za implementaciju mira (PIC) sastaje se danas, 30. juna, kako bi pokušao da izabere naslednika Kristijana Šmita na mestu visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Rok je politički, ne pravno obavezujući, ali samo njegovo postavljanje govori da odluka kasni i da se vodeće zapadne prestonice oko nje teško mire.

Na stolu su dva imena. Italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, koga podržavaju Sjedinjene Države, i francuski izaslanik Rene Trokaz, iza koga stoje Francuska, Nemačka i Velika Britanija. Po našim saznanjima, raskol između Vašingtona i evropske trojke nije nastao juče, on traje koliko i pitanje šta uopšte raditi sa institucijom koja u BiH postoji još od Dejtona iz 1996.

Dva imena, dva tabora

Prethodna sednica Upravnog odbora, održana 3. i 4. juna u Sarajevu, završena je bez konsenzusa. Otad se diplomatija svela na kuloare. Italija je članicama uputila takozvani non-paper, neformalni dokument kojim uverava da Zanardi Landi, ako preuzme dužnost, neće ukidati odluke svojih prethodnika. Poruka je očigledno smišljena da umiri one koji strahuju da bi smena na čelu OHR-a značila i zaokret u politici.

Da podsetimo, visoki predstavnik raspolaže takozvanim bonskim ovlašćenjima, mogućnošću da nameće zakone i smenjuje izabrane funkcionere. Upravo ta ovlašćenja su kost u grlu. Stejt department očekuje da novi visoki predstavnik preuzme dužnost do kraja juna, što znači da bi današnja sednica trebalo da donese ishod. Da li hoće, drugo je pitanje.

Da li Zapad uopšte zna šta hoće sa OHR-om?

Spor oko imena samo je vrh. Ispod njega leži neslaganje oko toga treba li OHR uopšte da postoji u sadašnjem obliku. Rusija, članica PIC-a, otvoreno traži ukidanje kancelarije. Sjedinjene Države zagovaraju visokog predstavnika sa znatno manje ovlašćenja, a Ambasada SAD je ranije pretila i preispitivanjem sopstvenog prisustva u Bosni i Hercegovini. Evropska trojka, s druge strane, brani snažan mandat kao garanciju dejtonskog poretka.

Tako se na jednoj sednici prepliću tri logike. Onaj ko se zalaže za jak OHR, onaj ko bi ga oslabio i onaj ko bi ga ugasio. Kandidat koji izađe iz te sobe neće biti samo novo ime na vratima u Sarajevu, već signal koja je od te tri logike za sada prevagnula.

Za građane Bosne i Hercegovine, ali i za ceo region, pitanje nije ko sedi u kabinetu, nego koliko će taj kabinet moći da uradi. Slab visoki predstavnik znači prepuštanje lokalnim akterima, jak znači nastavak sporne prakse nametanja. Između ta dva pola Zapad već godinama ne uspeva da povuče jasnu liniju.

Mislite li da OHR i danas ima smisla, ili je vreme da se odgovornost vrati domaćim institucijama u BiH?