SNSD kandidovao Minića za predsednika Srpske, Cvijanović za Predsedništvo

Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata, saopštio je 30. juna u Banjaluci koga vladajuća koalicija šalje u trku na opšte izbore u Bosni i Hercegovini. Za predsednika Republike Srpske kandidovan je aktuelni premijer Savo Minić, dok Željka Cvijanović, sadašnja članica Predsedništva BiH, brani mandat za srpskog člana tog tela.

Odluka je doneta posle sastanka vladajuće koalicije, koju uz SNSD čine socijalisti i Ujedinjena Srpska. Izbori su zakazani za 4. oktobar, a rok za predaju kandidatskih lista ističe 6. jula, pa je Dodik kandidature objavio na svega nekoliko dana pre isteka tog roka. Time je vrh vlasti u Srpskoj rasporedio dva imena koja već drže ključne funkcije, umesto da rizikuje s manje poznatim kandidatom.

Zašto Minić, a ne sam Dodik?

Izbor premijera za nosioca predsedničke trke nije slučajan. Minić je na čelo Vlade Republike Srpske došao kao Dodikov čovek od poverenja, pa njegova kandidatura vladajućoj stranci omogućava kontinuitet bez promene lidera na vrhu SNSD-a. Cvijanovićka, s druge strane, ostaje na poziciji koju već poznaje, što koaliciji daje prepoznatljiv par imena umesto rizika s novim licima.

Za samu stranku, poruka je jasna. SNSD ide u kampanju s aktuelnim funkcionerima, računajući na to da birači u Srpskoj lakše prepoznaju one koji su već na vlasti. Pitanje je koliko će taj račun izdržati pred protivkandidatima koji se pozicioniraju kao alternativa dosadašnjoj politici.

Opozicija za sada kasni s odgovorom. Partija demokratskog progresa, Srpska demokratska stranka i Narodni front, čiji su najglasniji predstavnici Draško Stanivuković, Branko Blanuša i Jelena Trivić, još nisu postigli dogovor o zajedničkim kandidatima. Fragmentisan opozicioni blok Dodiku ide na ruku, jer podeljeni protivnici teže mobilišu jedinstveno biračko telo. Ako se do 6. jula ne dogovore o zajedničkom imenu, u prvi plan izbija rizik da razjedinjeni nastup rasprši glasove.

Šta ovi izbori znače za Srpsku?

U anketama se kao mogući izazivači Miniću najčešće pominju Blanuša i Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, koji već godinama gradi profil opozicionog lidera. Njihove šanse, međutim, u velikoj meri zavise od toga hoće li opozicioni blok izaći s jednim kandidatom ili će se glasovi rasuti na više imena.

Predstojeći ciklus nije samo lokalna smena funkcija. Predsednik Republike Srpske i srpski član Predsedništva BiH dve su pozicije preko kojih se prelamaju odnosi Banjaluke sa Sarajevom, ali i sa Beogradom i međunarodnom zajednicom. Ishod 4. oktobra odrediće ko će u narednom mandatu voditi te razgovore i s kakvim legitimitetom.

Do predaje lista ostalo je malo vremena, a mnogo toga još nije rešeno. Hoće li opozicija u Srpskoj do 6. jula pronaći zajedničko ime ili će razjedinjena ući u trku koja joj unapred smanjuje izglede?