Vučić najavio ostavku: šta zakon predviđa i ko ga menja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je „još nekoliko nedelja” na čelu države, a da potom sledi ostavka. Najava je, po njegovim rečima, otvorila pitanje koje se ne rešava političkom voljom, već ustavnom procedurom: ko preuzima dužnost, u kom roku se biraju novi predsednik i kako se to prepliće sa već pominjanim vanrednim parlamentarnim izborima.

Reč je o dva odvojena mehanizma koji se pokreću različitim povodima. Parlamentarne izbore raspisuje se raspuštanjem Narodne skupštine, dok se predsednički vezuju za prestanak mandata šefa države. Ostavka je jedan od načina na koji taj mandat prestaje pre isteka redovnog roka, koji Vučiću ističe 2027. godine.

Ko preuzima funkciju i u kom roku se biraju izbori?

Ustav predviđa da, kada predsednik podnese ostavku Narodnoj skupštini, njegov mandat prestaje danom prijema tog akta. Dužnost predsednika Republike tada privremeno preuzima predsednik Narodne skupštine, i to na period od najviše tri meseca. U tom prelaznom razdoblju vršilac dužnosti predstavlja državu u zemlji i inostranstvu, prima akreditivna pisma diplomatskih predstavnika, raspisuje izbore i komanduje Vojskom Srbije.

Ostavka predsednika obavezuje raspisivanje predsedničkih izbora u zakonom propisanom roku. Taj izborni ciklus teče nezavisno od eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora, iako se datumi u praksi mogu poklopiti radi racionalizacije troškova i izlaznosti. Za parlamentarni deo zakon je precizan: od dana raspisivanja izbora do glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana. Time se dobija okvir unutar kojeg stranke ulaze u kampanju i unutar kojeg se organizuje glasanje.

Praktična posledica je da najava ostavke ne znači i trenutnu smenu vlasti, već pokretanje kalendara sa jasno određenim rokovima. Vršilac dužnosti nije politički prazan hod, jer zadržava značajan deo predsedničkih ovlašćenja, uključujući i predlaganje kandidata za mandatara vlade.

Zašto ostavka ne znači i kraj političke uloge?

Deo analitičara ukazuje da povlačenje sa mesta predsednika ne znači i kraj Vučićevog uticaja na izvršnu vlast. Kao mogući scenario pominje se njegova kandidatura za premijera, čime bi se težište vlasti premestilo sa Andrićevog venca na Nemanjinu ulicu, ali bi sama figura ostala u središtu odlučivanja. U tom slučaju predsednička funkcija dobija drugačiju težinu, a stvarni politički centar seli se u Vladu.

Opozicione stranke najavljuju da će insistirati na tome da eventualni izbori budu održani pod uslovima koje smatraju fer, sa akcentom na sastav biračkih spiskova i uslove kampanje. Iz vlasti se poručuje da će svaki korak biti u skladu sa Ustavom i izbornim zakonima. Balans tih poruka pokazuje da se ista procedura tumači kroz suprotne političke interese, što je za očekivati uoči svakog izbornog ciklusa.

Ostaje otvoreno pitanje tajminga. Ako se predsednički i parlamentarni izbori spoje, kampanja dobija dvostruki ulog i pretvara se u referendum o celokupnoj vlasti. Ako se razdvoje, birači u kratkom roku dva puta izlaze na birališta. Koji od ta dva scenarija bi, po vašoj proceni, više odgovarao građanima?